SMEDEREVO, 1. januar 2021 – Jovan Beč je za gradonačelnika Smedereva izabran 21. avgusta prošle godine. Na tu funkciju je došao praktično usred pandemije, tako da je, u neku ruku, logično da nije imao mnogo direktnih susreta sa predstavnicima medija. Baš zbog toga, kada smo, uoči Nove godine, s njim razgovarali, trudili smo se da mu postavimo neka od pitanja koja biste mu, verovatno, i vi, čitaoci i posetioci našeg portala, uputili.
Prošlo je i više od onih čuvenih 100 dana kada političare po izboru na funkciju ne treba ništa pitati, šta ste za tih sto i kusur dana mogli da zaključite, koji je najveći problem Smedereva koji treba da rešite, a šta je, sportskim rečnikom, najveća šansa koja treba da bude iskorišćena?
– Svakako da je bilo potrebno neko vreme da se upoznam sa svim problemima. Zbog toga smo, uostalom, i otvorili gradsku kuću za razgovor sa građanima, jer smatramo da treba krenuti od tih problema koji tište ljude, da razgovaramo s njima. Svakog četvrtka imamo prijem građana, po nekoliko sati pričamo sa njima, za ova četiri meseca primili smo možda i više od 500 ljudi. Neke probleme koje od njih čujemo možemo da rešimo, neke ne, ali svakoga saslušamo. Jedno od pitanja koje se najčešće postavlja u tim razgovorima je u vezi sa putnom infrastrukturom. Činjenica je da se u to poslednjih godina malo ulagalo, a to je nešto na čemu se insistira i na državnom nivou. S druge strane, imamo problem sa punjenjem budžeta, naravno zbog celokupne situacije sa korona virusom. Vidite i sami da su nam bolnice pune, Dom zdravlja, moramo da vodimo računa da, pre svega, zdravstvo ne trpi. Životi i zdravlje ljudi su na prvom mestu. Opet, moramo da razmišljamo i o nastavku razvoja Smedereva. Došao sam u nezgodnom trenutku na poziciju na kojoj sam, ali se ne plašim izazova i želim da ih rešim, sa timom ljudi s kojima radim, sve što mogu, i da Smederevo nastavi da se razvija onako kako bi trebalo.
Videli smo na poslednjoj sednici, Gradska skupštine je izglasala budžet za narednu godinu, u skladu sa okolnostima u kojima živimo, za milijardu manji nego što je trebalo da bude za 2020. Čuli smo šta je sve planirano da se s tim parama uradi, a šta je izostavljeno, čega će Smederevo morati da se odrekne?
– Taj budžet je u osnovi tako planiran, kada je počinjala godina niko nije mogao ni da pomisli… Prihodi su bili veći za milijardu dinara jer smo imali prodaju hale PKC-u, to je više od 800 miliona. Da se nadovežem na prethodno pitanje, moramo da ulažemo u zdravstvo, to će nam biti prioritet. Imamo i budžetsku rezervu, znate da nam je grad u vanrednoj situaciji, da možemo da reagujemo, ukoliko to bude potrebno, kod bolnice, kod Doma zdravlja. A čega će Smederevo morati da se odrekne… Trudili smo se da budžet bude realan, da ne bude „fontana želja“. Nama je budžet minimalno 350 miliona ove godine slabije punjen no što je planirano. Znate da su najveći punioci budžeta Železara i PKC, a oni su koristili program Vlade. Taj program se pokazao kao zaista dobar na državnom nivou, pomogao je očuvanju radnih mesta. Ovde moram da napomenem da u Smederevu na birou imamo oko 4 hiljade ljudi, a da ih je u martu, pre početka pandemijie, bilo oko 4.700. Znači, ne da je trend otpuštanja nego, šta više, imamo trend smanjivanja broja ljudi koji preko biroa traže posao. Pratićemo situaciju, rebalans je svakako moguć. Da li ćemo biti prinuđeni da ga smanjujemo, ili ako bude bolje punjen… U svakom slučaju, Smederevci neće morati ni od čega da se odreknu, od onoga što su životna pitanja, što je važno za život grada. Izuzetno smo vodili računa o socijali, mnogo je među ljudima koji su dolazili da razgovaraju sa mnom bilo sa tim problemima. Odvajamo značajna sredstva za tu namenu, opredeljeno je 25 miliona za ljude koji su bolesni, a opet, s druge strane, moramo da vodimo računa da budžet ne bude smo socijalni nego da bude i razvojni. I u vreme pandemije, kada je teško da nastavimo realizaciju nekih projekata, pravimo ozbiljan četvorogodišnji plan, koji treba da definiše u kom pravcu će Smederevo ići, mada je težak trenutak za tako nešto, jer ne znamo šta nas očekuje. Ponavljam, život i zdravlje ljudi nam je na prvom mestu.
U vezi sa tim, šta se radi na unapređenju zdravstvene zaštite i poboljšanju uslova lečenja u ovakvoj epidemiološkoj situaciji? Da li je lokalna samouprava mogla da utiče da se osim one jedne kovid ambulante, gde smo videli kakve su gužve bile i koliko dugo su ljudi čekali, oformi iliotvori još jedna ili dve? Ili je to pitanje centralizovano, pa lokalne samouprave, uključujući i Smederevo, tu nisu mogle da učine nešto više?
– Što se tiče bolnice konkretno, ona jeste pod republičkim nadzorom. Mi smo izašli u susret, obezbedili smo neke dodatne ležajeve, obezbedili smo šatore… Ja sam odmah razgovarao sa direktorkom Doma zdravlja, kada sam video ogromne gužve, da otvorimo još jednu kovid ambulantu. Odgovoreno mi je da ne bismo dobili ništa time, jer su laboratorije radile punim kapacitetom i svi ti ljudi koji bi otišli u tu drugu ambulantu isto bi čekali na rezultate. I rendgen na ATD-u je takođe radio punim kapacitetom, a samo ga tamo ima. Moramo da razmišljamo o unapređenju tih medicinskih aparata, njihovog broja. To su skupi aparati, mi želimo da ulažemo u zdravstvo, pogledajte kakve su plate lekara i medicinskog osoblja bile nekada a kakve su sada., ali je to proces koji traje. Ne može sve preko noći. Mi smo i u našem budžetu predvideli da, pre svega, zdravstvenih radnika nema na birou, 56 miliona odvajamo u narednoj godini za plate lekara i medicinskog osoblja, da svi ti ljudi budu radno angažovani. Još 4 miliona treba, ono što je planirano za kupovinu ovih nesrećnih automobila, oko kojih se digla tolika prašina, da bude kupljeno jedno sanitetsko vozilo.
Zameraju Vam da ste se baš u tom periodu, najveće epidemiološke krize, retko ili nikako obraćali javnosti, da se Gradski krizni štab oglašavao samo u par navrata i da je i ono malo saopštenja koje je izdao uglavnom prepisano iz odluka Vlade. Zašto je to tako?
– Stav lokalne samouprave grada Smedereva, baš poput i mog ličnog je otvorenost prema svim sredstvima javnog informisanja. Sticajem okolnosti, u tekućem i prethodnom periodu akcenat je stavljen na terenski rad i neposredan kontakt sa građanima usled problema i posledica izazvanih pandemijom i naporima koje ulažemo pri njihovom rešavanju. Svakako, krizni štab je u redovnom zasedanju o čijim sednicama i zaključcima uredno izveštavamo građanstvo putem elektronskih medija.
Da nastavimo onda s tom temom. Najavili ste sastanak sa predstavnicima smederevskih medija, kada će do njega doći i da li će se ponoviti da na konkursu za sufinansiranje medija najveći deo kolača pripadne medijima koji nisu iz Smedereva?
– Imao sam tu ideju, želeo sam da pozovem sve medije, ali se desila ova situacija sa zabranom okupljanja. Za sve s kojima se nisam do sada susreo, moja su vrata otvorena. Kao što ste vi danas došli može svako da dođe. Nadam se da ću već početkom sledeće godine da postavim osobu koja će biti zadužena za medije, ali i do sada nikada se nije desilo da nisam odgovorio na poziv. Ne želim da budem u medijima kada za to nema potrebe, ali želim da ljudi imaju pravovremenu informaciju. Neće više biti praksa da postoje „pogodni“ i „nepogodni“ mediji, poštujem sve ljude koji rade ovaj posao. Kako je to funkcionisalo ranije ne želim da ulazim u detalje, mogu da pričam o ovome od kada sam ja tu. I ranije sam se bavio nekim javnim poslom, kada je u pitanju sport, i nikada se nije desilo da pravim selekciju među medijima. Ja sam javna ličnost, tu sam i da izdržim kritiku i da odgovorim na sva putanja. Moj odnos s medijima, dok sam na ovom mestu, uvek će biti transparentan, a zamolio bih medije da ne prave priče samo da bi bile.
Kako gledate na rešavanje problema aerozagađenja? Šta radi lokalna samouprava po tom pitanju i kakvi su planovi za rešavanje ili ublažavanje aerozagađenja? Imali ste nedavno i jedan sastanak sa predstavnicima građanske inicijative…
– Železara je najavila da će od prvog jula u pogonu biti nova aglomeracija i to bi trebalo da reši veliki deo ovog problema, pogotovo za tri sela – Ralja, Vranovo i Radinac. Što se tiče tog sastanka, sve i da nije 4.600 ljudi potpisalo tu inicijativu nego da je potpisao jedan građanin, to je moj princip i tako će biti do mog poslednjeg dana na ovoj funkciji, mi moramo time da se bavimo. Kotlarnice su aktuelna tema već duže vreme. Pre nedelju dana dobio sam elaborat o kotlarnicama daljinskog grejanja, njihovoj konverziji na gas. Od 14 kotlarnica dve su na gas, a sledeće godine je u planu da kotlarnica na Senjaku i ova koja se već radi kod Centra za socijalni rad, zaista pređu na gas. Kod većine ostalih kotlarnica su problem imovinsko-pravni odnosi, a za to je potrebno vreme da se reši. Odmah posle Nove godine imaću sastanak sa timom ljudi koji se bave pravnim poslovima, koji treba da rade na tom postupku. Kako koju kotlarnicu dobijemo, imovinsko-pravno rešimo, ići ćemo u sledeću fazu, da rešimo probleme tehničkih karakteristika neophodnih za prelazak na gas. To je, nažalost, proces koji će trajati, ali i ako traje ceo moj mandat nadam se da ćemo većinu toga završiti. Kako koju kotlarnicu rešimo tako ćemo u budžetu opredeljivati sredstva za to. Neću da lažem građane, biće sledeće godine, one tamo, kako bude koje pitanje rešeno tako ćemo odmah raditi. Početkom godine očekujem i sastanak sa ljudima iz „Srbija gasa“, jer znamo da je razvedeno 430 kilometara gasne mreže na teritoriji grada. Da vidimo gde su problemi, jer i na samom području grada na nekim mestima nije moguće priključiti gas, šta može grad da uradi da se to reši. Jer, definitivno su individualna ložišta najveći problem i moramo da nađemo način da se to prevaziđe.
Kada je već reč o ekologiji, nemali problem su deponije; ona prava – jer je Smederevo nema – i divlje, koje niču gde ih ne sadimo. Šta tu može da se učini?
– U budžetu za sledeću godinu imamo stavku za uklanjanje svih divljih deponija, planirali smo oko 190 miliona za tu namenu. To šteti ljudima koji žive u blizini tih deponija, ali je činjenica da ih mi pravimo. Da bismo to rešili na pravi i kvalitetan način moramo prvo da rešimo centralnu deponiju i da uradimo transfer stanicu. Više od 40 godina postoji taj problem u gradu Smederevu, ne želim da se krijem iza toga nego da krenemo da ga rešavamo. Ne moram ja da ga završim na ovom mestu, neka to uradi posle neko drugi, ali moramo za početak da, na sledećoj sednici Skupštine grada trebalo bi da bude plan detaljne regulacije, odredimo mesto gde će biti transfer stanica, da radimo projektnu dokumentaciju. Za to je opredeljeno 5 miliona, projektna dokumentacija je značajna stavka, a nakon toga treba odrediti sredstva da napravimo tu transfer stanicu. Nadam se da ćemo uz pomoć Republike dobiti predviđena sredstva. Za to su potrebni specijalni kamioni i grad će morati da uloži značajna sredstva da se sve to ostvari. Onog momenta kada obezbedimo kamione za transport otpada, moraćemo i da uložimo i u seoska i prigradska naselja, da ljudima tu omogućimo da iznose svoje smeće, što nije bio slučaj do sada. Onda dolazimo do toga da nemamo dovoljan broj radnika za tako nešto, ni mehanizacije. To je proces u koji ćemo morati da uložimo da bi nam se vratilo. Da bi sve to imalo smisla, moramo da imamo transfer stanicu, da otpad ne završava na postojećem smetlištu. Plan postoji, kažem opet, ne moram ja da ga završim, mada želim time ozbiljno da se bavim, a to nije samo za medije, bio ih srećan da neki sledeći gradonačelnik to završi, da nestane sadašnja deponija, koja je blizu grada a ne bi smela da tu bude. Probaćemo preko nadležnog ministarstva i Kancelarije za javna ulaganja da dobijemo sredstva, jer to se meri u stotinama miliona dinara, to je veliki projekat koji trajno rešava problem. Ne očekujem da se to brzo reši, ali možemo na svakih par meseci da vidimo koji je pomak napravljen. Sada smo na nuli ali idemo da to rešavamo.
Na kraju, prvi put ćete Novu godinu dočekati kao gradonačelnik. Šta ćete poželeti Smederevcima?
– Smederevcima i njihovim porodicama pre svega želim zdravlje, nadam se da će biti posla za sve. Da svi zajedno volimo i čuvamo Smederevo i da ga učinimo da bude što lepše. Zaista sam motivisan da to tako bude i smatram da sa timom koji sa mnom radi mogu da doprinesem, baš kao i svako ko ima dobru volju da neke stvari pomerimo sa mrtve tačke i da rezultati budu vidljivi u nekom narednom periodu. Za to je potrebno mnogo odricanja, mnogo rada, nije fraza, juče sam odavde otišao u pola devet uveče. Nije dovoljno osam sati da se time čovek bavi, bez želje da sad o sebi pričam, ali zaista je potreban trud i vreme da se neke stvari reše. Naravno da će biti i pogrešnih odluka, jer ko ne radi ne može ni da pogreši, ali da se potrudimo svi zajedno da Smederevo bude mesto za život, a najbitnije je, pre svega, da budemo živi i zdravi.
Foto: podunavlje.info©