3. decembar 2021 – Potresan snimak autistične devojčice, koju majka ne može da smiri posle eksplozije petarde, trebalo bi da pogledaju svi koji su proteklih dana deci kupovali petarde ili ih sami bacali. Da li taj sekund praska vredi toliko?
I sada su, za ovu Novu godinu, petarde, pa i pravi topovski udari praštali širom Srbije. I još će, znajući naše sklonosti toj vrsti „zabave“ i „proslavljanja“, o Božiću i 13. januara. Nije uslišen apel koji je MUP objavio 31. decembra, u kome je podatak da su tokom prošle godine zbog, kako je u saopštenju navedeno, „nestručnog rukovanja pirotehnikom povređene 24 osobe, dok je u poslednjih pet godina povrede zadobilo ukupno 220 ljudi“.
Uzgred, mogli ste, u ove neradne dane, da pročitate vest o mladiću iz Kragujevca koji je za Novu godinu ostao bez tri prsta. Od petardi.
Od juče je zabranjena upotreba petardi i sličnih pirotehničkih sredstava.
Da, ali u Hrvatskoj. Tamo su, doduše i kod susjeda tek posle njihovog Božića i sveopšte Nove godine, praznika koji su i onde prošli s praskovima i mirisom baruta, stupile na snagu izmene Zakona o eksplozivnim tvarima, gde u članu 25, ili članku kako bi tamo rekli, doslovce stoji: „Građanima nije dozvoljena nabava, posjedovanje niti uporaba petardi i redenika kategorije F2 i F3 te pirotehničkih sredstava kategorije F4, P1, P2, T1 i T2 za osobne potrebe“.
Da batalimo Hrvate, jedna druga zemlja, sa stanovništvom sličnog, možda od Hrvata i sličnijeg mentaliteta našem, Turska, uspela je da striktnom primenom zakona reši ovo pitanje. Oni koji su se o ovoj Novoj godini zatekli u Istambulu nisu mogli čudom da se načude da nisu čuli nijedan prasak.
Ruku na srce, i mi imamo zakon koji bi trebalo da spreči ne baš kupovinu i prodaju ali upotrebu pirotehnike, čak su i propisane drakonske kazne… U Zakonu o javnom redu i miru, u članu 17, doslovce piše: „Ko paljenjem pirotehničkih proizvoda narušava javni red i mir ili ugrožava sigurnost građana – kazniće se novčanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara ili radom u javnom interesu od 40 do 120 časova“. No, koliko je puta, i gde, ovo primenjeno, drugo je pitanje.
A ostale zemlje, Amerika recimo, setiće se možda neko. Njihove proslave 4. jula i drugih praznika? Gde prašti i trešti samo tako. Da, pa šta? U mnogim američkim državama je dozvoljeno nošenje oružja, koje može da se kupi maltene na trafikama, samo uz vozačku dozvolu. Da li i na to treba da se ugledamo?
Posle svega, ima ih sigurno koji će reći da je sve ovo licemerno, po onoj iz Jevanđelja po Jovanu, „Ko je bez greha neka se prvi baci kamenom“, misleći da u ovom slučaju nema nevinih, da smo svi nekada u životu bacali petarde ili ih kupovali deci. Jeste, činjenica, to stoji. Ali tada nisu postojali ovakvi snimci, kakav možete da vidite dole.
I da, nije ovde reč o ljubiteljima životinja, naročito pasa, koji su takođe digli glas protiv upotrebe petardi, mada su i oni u pravu. Ne, ovo su deca.
Ovako reaguje većina dece sa autizmom na prasak petarde.
Zbog vaših par sekundi zadovoljstva.
Je li vredno? (majka autističnog deteta iz Čačka na snimku)