21. januar 2021 – Organizacije i udruženja koja se u zemljama Zapadnog Balkana bore za zaštitu životne sredine pokrenule su kampanju „Ujedinjeni Balkan za čist vazduh“ i tim povodom izdale saopštenje koje prenosimo.
Zemlje Zapadnog Balkana imaju najgori kvalitet vazduha u Evropi i zato ispred kampanje „Ujedinjeni Balkan za čist vazduh“ pozivamo nadležne institucije u zemljama Zapadnog Balkana i građane da zajedničkim snagama sprečimo prevremeno umiranje do 13.500 ljudi godišnje, od čega se većina slučajeva pripisuje izlaganju praškastim materijama. One uglavnom potiču iz termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu.
Stanovnici Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova, Srbije i Severne Makedonije podjednako su izloženi zagađujućim materijama u vazduhu. One dolaze i iz toplana i fabrika koje koriste fosilna goriva, a jedan od značajnijih faktora je i zastarela tehnologija grejanja u domaćinstvima. „Ujedinjeni Balkan za čist vazduh“ ističe značaj regionalne saradnje neophodne za transformaciju energetike i sistema zaštite životne sredine, koja bi istovremeno unapredila privredu i javno zdravlje.
Praškaste materije (PM) se dovode u vezu s nizom bolesti, od onih koje pogađaju srce i disajne organe, preko dijabetesa, do neplodnosti i raka. Što je čestica manja, lakše i dublje prodire u telo. Državni budžeti ne otkrivaju ogromne troškove na ime lečenja posledica zagađenosti vazduha i izgubljenih godina života, dok države i dalje finansijski podržavaju projekte u sektoru uglja koji generiše zagađenje. Osim toga, opasne materije i jedinjenja u vazduhu podstiču klimatske promene, pa poplave, suše i bolesti takođe dolaze kao posledica.
U studiji koju su objavili HEAL, Sandbag, CAN Europe, CEE Bankwatch i Europe Beyond Coal, navodi se da je 2016. godine šesnaest termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu, koliko ih i dalje ima, emitovalo više sumpor-dioksida (SO2) nego svih 250 koje su radile u Evropskoj uniji. Srbija i Bosna i Hercegovina i dalje ostaju pri planovima za nove termoelektrane, dok se one u EU masovno gase.
Šest navedenih zemalja je u novembru 2020. u Sofiji zajedno prihvatilo Zelenu agendu za Zapadni Balkan i time se obavezalo da će slediti politiku EU i njen Evropski zeleni plan. On predviđa postizanje klimatske neutralnosti najkasnije 2050. godine, uključujući ugljeničnu neutralnost. Ugalj u svetu postaje ružna uspomena, a postalo je isplativije graditi solarne elektrane i vetroparkove, nego održavati većinu termoelektrana. Oprema za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora drastično pojeftinjuje. Kompanije koje proizvode i koriste ugalj suočene su sa sve većim troškovima na ime dozvola za ispuštanje ugljen-dioksida i ispunjavanja propisa za zaštitu životne sredine.
Kampanjom „Ujedinjeni Balkan za čist vazduh“ tražimo od donosilaca odluka da politiku preorijentišu na hitne mere za suzbijanje zagađenja vazduha, u skladu s obavezama iz Zelene agende za Zapadni Balkan koje su isti donosioci odluka potpisali u Sofiji 10. novembra 2020. godine. Zelena agenda za region podrazumeva regulisanje prekograničnog uticaja zagađenosti vazduha, donošenje strategija za poboljšanje kvaliteta vazduha, podizanje kapaciteta sistema merenja kvaliteta vazduha i postpuno ukidanje subvencija za ugalj. Napuštanje upotrebe uglja za proizvodnju struje najbitnija je mera za poboljšanje kvaliteta vazduha, a važnu ulogu može imati zamena kotlova u domaćinstvima ekoloških čistijim rešenjima, solarni paneli na krovovima kuća i zgrada i projekti unapređenja energetske efikasnosti.
Za informacije o kampanji možete se obratiti:
- Vladimir Radojčić
Udruženje Pravo na grad
balkansunitedforcleanair@gmail.com
064 23 01 810 - Natalija Stojmenović
Udruženje Pravno na grad
Balkansunitedforcleanair@gmail.com
060 73 22 701