SMEDEREVO, 2. februar 2021 – Sve je manje dobrih kafana. Ima ih još samo u tragovima (prim. aut). Ali i pravih konobara, koji su plenili svojim odnosom prema gostu i imali posebnu komunikaciju sa svakim od njih.
Zapravo, retki su oni koji su bili vrhunski profesionalci u ovoj branši, koji su imali šmeka i urođenog dara za pristup različitim gostima i njihovim navikama, a sasvim su jedinstveni primer oni koji su posvećeno, godinama, promovisali određene kafane, ili čitav svoj radni vek proveli u jednom, službenim jezikom rečeno, ugostiteljskom objektu.
Takav je bio i Voja Rus. Kažemo „bio“, ne ono što bi, u ova odvratna vremena, pu pu, daleko bilo, neko mogao da pomiisli, nego zato što je nedavno, posle više decenija u čuvenoj smederevskoj “Maderi” otišao, kako bi to u jednoj susednoj državi rekli, “u mirovinu”. Doduše, izvesno vreme provešće na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, u skladu sa pozitivnim propisima, čeka da napuni famoznih 65, a nakon toga – zaslužena penzija.
Vojislav Mitić – to verovatno mnogo ne znači, čak ni gostima „Madere“ u kojoj su ga decenijama viđali gotovo svakog dana, ali Voja Rus…
– To mi je nadimak odmalena, neki ćaletov kolega me tako prozvao i ostade ja Rus – objašnjava zašto u „Maderi“, kad je on radio, niko nije zvao i naručivao ture onim uobičajenim “ej, konobar“ nego „Ruse, ’aj’ donesi…“.
Smederevska “Madera”, dočekivala je i ispraćala obične, prosečne, svakodnevne, ali i ugledne i posebne, predstavnike ne samo smederevskog kulturnog, političkog i sportskog života, već i ličnosti izvan lokalnih okvira.
Kao što je, svojevremeno, Dobrivoje Bobi Janković za poznatiju, beogradsku “Maderu”, pored ostalog, napisao:
“Dočekivala ih je u ugodnom ambijentu, pružajući im osećaj da se nalaze u oazi hedonizma i slušala njihove ispovesti o najinteresantnijim događajima i sudbinama, smejala se njihovim visprenim izrekama i šalama, bila tihi svedok najneverovatnijih situacija i aktuelnih dešavanja, zbog čega je postalo važno čuti šta kaže ‘Madera’… “
Mnogim Smederevcima je, godinama, „naša Madera” bila druga kuća, u njoj su sedele lokalne, ali i “zalutale” legende sporta, novinari, glumci, političari, gastarbajteri… U bašti “Madere”, svojevremeno je piće popio i Dragoslav Šekularac!
Voji Rusu, konobaru ovdašnjem, “Madera” jeste bila druga kuća. U njoj je desetljećima sačekivao i ispraćao goste, ali i članove porodice, ćerku, unuku…
Podatak koji je za poštovanje, a kao primer odanosti i lojalnosti ovoj drugoj kući, smederevskoj “Maderi”. Malo je takvih ljudi, privrženih profesiji, a sa druge strane, sa samo jednim radnim angažmanom za života.
Zamislite sebe da decenijama radite u jednoj firmi… Danas, to mnogima izgleda neverovatno.
– To mi je bilo prvo zaposlenje, pre toga se malo radilo, ono što kažu „na crno“ – skromno kaže Rus o tome kako je došlo do toga da mu naziv samo jedne firmi bude u radnoj knjižici.
Zato i ne čudi što je vlasnik “Madere”, takođe zaslužan za jedinstven primer odnosa poslodavac-radnik, poslednjeg radnog dana, svog najodanijeg konobara nagradio ogromnim plazma televizorom, u znak zahvalnosti za lojalnost tokom čitavog radnog veka.