SMEDEREVO, 15. februar 2021 – Danas je taj dan, Sretenje, kada je objavljen prvi srpski ustav, i moglo bi se očekivati da u Smederevu, na grobu Dimitrija Davidovića, pisca tog ustava, bude prigodnih govorancija, makar polaganja cveća, ako ne i venaca. Ali ne. Barem ne u toku prepodneva, da ne grešimo dušu, možda je neko kasnije došao, kada je malo otoplilo.
Skromna delegacija Udruženja za promociju slobode izražavanja Podunavska inicijativa, inače izdavača medija na kome se sada informišete – portala Podunavlje.info, upalila je sveću. Valja se, a i verovanje je da plamen sveće kuću, makar bila i novinarska, štiti od groma i drugih nesreća. Zatekla je ova, dvočlana delegacija, tu, pored Davidovićevog groba, odmah uz Crkvu Uspenja Presvete Bogorodice na Starom groblјu u Smederevu, samo ekipu dopisništva RTS-a, koja je došla da načini prigodan prilog.
Kako i zašto se stiglo do toga da Smederevo, na ovaj dan, zaboravi Dimitrija Davidovića? Fakat, on nije rođeni Smederevac, rodio se u Zemunu, ali je Smederevo odabrao da u njemu provede poslednje godine života i zavetovao rodbinu i malobrojne prijatelje da ga tu sahrane. Učinio je to pošto je, baš zbog pisanja tako liberalnog ustava, kakav je Sretenjski bio, zgrozio ne samo Tursku nego i Austriju i Rusiju, najveće sile tadašnje, i pao u nemilost ondašnjih vlastodržaca. Ni tada, baš kao ni sada, nije bilo popularno, što bi naši stari rekli, „kukurikati pre zore“. Ali, teško da je to razlog današnjem nedolasku na grob Dimitrijev. Tradicija i njeno poštovanje, na koje se tako često pozivamo, ustukne pred činjenicom da je danas neradni dan. A nije ni neka okrugla godišnjica… A i, brate, ’ladno je.
Ali, nije bilo oduvek tako. Nije Dimitrije Davidović u Smederevu, nekada, bio zaboravljen. Davidovićevo grobno mesto je, na preporuku smederevske omladine i predavača Gimnazije smederevske Božidara Vučkovića i Ahila Kalmana, obnovlјeno i uređeno 1888. godine, povodom pedesete godišnjice njegove smrti.
Na stogodišnjicu smrti, 1938. godine, na Svete Duhove, a u organizaciji odbora za podizanje spomenika Davidoviću, na čelu sa dr Živadinom Stefanovićem, predsednikom tadašnje opštine smederevske, 12. juna održana je svečanost povodom njegovog otkrivanja. Osvećenje spomenika u bronzi, rad vajara Alojza Dolinara, profesora beogradske Akademije umetnosti , obavio je njegovo preosveštenstvo episkop braničevski Venijamin. Spomenik je podignut uz zalaganje novinarskih udruženja iz Beograda, lokalnih vlasti i uglednih Smederevaca, u parku pored škole koja i dan-danji nosi Davidovićevo ime.
Ploča kod Karađorđevog duda, postavljena je 1985. godine, povodom 150-godišnjice donošenja Sretenjskog ustava, Ova ploča, koja se nalazila na mestu gde je bila Davidovićeva kuća, nije nestala, kako se moglo pročitati u štampi, nego je, pošto je neko olabavio vijke koji su je držali, verovatno ipak u pokušaju krađe, bronza je to, sklonjena u neki depo i čeka srećnija vremena da bude vraćena.
Poslednje, zalaganjem Udruženja novinara Srbije (UNS), povodom 150 godina od donošenja Sretenjskog ustava, obnovlјen je Davidovićev grob i postavlјena nova porcelanska ploča sa njegovim likom, pre toga bila u dva navrata lomljena. Nešto kasnije, 1996. godine, povodom 115-godišnjice postojanja UNS, na delu ograde grobnog mesta postavlјena je komemorativna bronzana ploča sa potpisom „novinari Srbije“.
A danas? Ne bi nikoga da se pojavi kod Davidovićevog groba. Nije neka krugla godišnjica… A i, brate, ’ladno je.
Foto: podunavlje.info©