Sećanje na prvog upravnika – Ko je bio Aranđel R. Stefanović?
Redakcija
SMEDEREVO, 24. april 2021 – Povodom obeležavanja jubileja, 175 godina od osnivanja Čitališta u Smederevu, prisetićemo se Aranđela R. Stefanovića (1889–1956), autora „Letopisa Gradske narodne biblioteke” i upravnika ove ustanove u prvim posleratnim godinama, od 1946. do 1953. U izmenjenim društvenim i političkim okolnostima posle oslobođenja, kada su gradskoj knjižnici postavljeni novi zadaci i ciljevi, dužnost upravnika preuzeo je Aranđel Stefanović, učitelj i školski nadzornik u penziji.
Rođen u Subotincu kod Aleksinca, u Smederevo je došao 1924. godine, nakon završene Učiteljske škole i službovanja u nekoliko manjih mesta. U periodu između dva svetska rata, upamćen je kao jedan od najistaknutijih prosvetnih radnika. Pišući o razvoju osnovnih škola u našem kraju, Vojislav Stanojević je istakao da je u „velikoj plejadi učitelja koji su u minulim vremenima služili u Smederevu i okolnim selima” Aranđel Stefanović bio jedan od onih koji su se izdvajali obrazovanjem, moralom i pedagoškim kvalitetima.
Iako predan svom pozivu, aktivno je učestvovao u kulturnom i političkom životu grada. Svoje stavove izražavao je u tekstovima koje je pisao za „Glas Podunavlja”. Objavljivao je pedagoško-psihološke članke, feljtone, kritičke osvrte. Nije se ustručavao da skrene pažnju na negativne pojave u društvu, pa i u prosveti. Feljton „Palanački političar” uzburkao je smederevsku javnost, a članak o negativnim pojavama u školstvu odveo ga je na sud, zajedno sa Branislavom K. Marinkovićem, vlasnikom „Glasa Podunavlja”. Pošto je utvrđeno da su „istinite sve činjenice i okolnosti navedene u inkriminisanom napisu”, tužba je odbijena. Sa dužnosti učitelja Osnovne škole u Smederevu, 1936. godine postavljen je za školskog nadzornika srezova Podunavskog i Gročanskog. Na ovom položaju ostao je do početka Drugog svetskog rata.
Politički angažovan u Mesnom odboru Jugoslovenske radikalne zajednice, na izborima u Smederevu, 11. decembra 1938. godine, izabran je za gradskog većnika, a 1940. i za člana Administrativnog i Prosvetnog odbora Gradskog poglavarstva. Drugi svetski rat proveo je u zarobljeništvu u Nemačkoj.
Posle rata, 1946. godine, preuzima dužnost upravnika Gradske narodne biblioteke. U tom periodu, napisao je „Letopis“ ustanove kojom je rukovodio (1948) i „Hroniku o eksploziji municije 5. juna 1941. godine u Smederevu“ (1948). U „Letopisu“ je, u saradnji sa Svetozarom Spasojevićem, sistematizovao podatke o osnivanju knjižnice, sastavu i poreklu fonda, promeni naziva i lokacija. Ostavio je i zapis o cenzurisanju bibliotečkog fonda od strane Prosvetnog odseka Gradskog narodnog odbora i javnog tužioca. Zapis o eksploziji municije u Smederevskoj tvrđavi nastao je na osnovu svedočenja preživelih očevidaca. Iako je pisana sa vremenske distance, prema sećanjima, „Hronika“ ipak pruža verodostojne podatke koje su uzimali u obzir skoro svi istraživači koji su se kasnije, podrobnije i analitički, bavili rasvetljavanjem petojunske tragedije.
Aranđel Stefanović je na dužnosti upravnika Biblioteke ostao do 1953. Pred odlazak iz Smedereva, 1954, ustupio je listu „Naš glas” svoje memoare „Smederevo između dva rata”, koji su objavljeni 1960. godine, u rubrici „Iz naše prošlosti”.
Povodom obeležavanja 125-godišnjice Aranđelovog rođenja (2014), Narodna biblioteka Smederevo objavila je publikaciju sa njegovim rukopisima koji su sačuvani u fondu Zavičajnog odeljenja. „Letopis” i „Hroniku” za objavljivanje su priredili Dragan Mrdaković i Dragana Lazić. Publikacija sadrži i iscrpan tekst zasnovan na istraživanju literature i brojnih priloga u periodici koji svedoče o Aranđelu kao izuzetnom publicisti, pedagogu i humanisti. Namera priređivača bila je da čitaocima približe njegovo hroničarsko delo, ali i da istaknu da je tokom tri decenije života u Smederevu, Stefanović predano radio na unapređenju kulturno-prosvetnih institucija.
