SMEDEREVO, 24. april 2021 – Pokret Tvrđava ove subote u Smederevu je organizovao javnu tribinu i debatu „Da li je ekologija politika?“. Na tribini su govorili i u debati učestvovali arhitekta Dragoljub Bakić, meteorolog i dugogodišnji načelnik Agencije za zaštitu životne sredine Milenko Jovanović, advokat Rodoljub Šabić, ranije Poverenik za informacije, predsednik NUNS-a Željko Bodrožić i Nikola Kolja Krstić iz Pokreta Tvrđava.
A da je, na kraju bilo i pomenute debate, i šta se moglo čuti, saznaćete ako budete čitali što sledi. Jer, sudeći po tome da je danas, na početku smederevske Ulice kralja Petra, bilo upadljivo odsustvo kolega iz lokalnih medija, ovo nećete, izgleda, nigde moći na drugom mestu da čujete, vidite ili pročitate. Nije to, verovali ili ne, ekskluzivnost kojoj težimo, ali tako, nažalost, stvari stoje.
U nekoliko reči, da sumiramo tribinu; ekologija jeste politika, kao što je i sve ostalo što nas okružuje i čini naše živote, s tim što se ovaj deo politike tiče svih nas, i sadašnjih i budućih, našeg i njihovog zdravlja, pa je i utoliko značajnije.
Pošto ljudi najčešće reaguju na cifre, arhitekta Dragoljub Bakić je na početku svog izlaganja izneo dve koje baš uznemiruju; da bi se rešila sva ekološka pitanja koja nas muče, uključujući i ona koja se obavezujemo da savladamo da bismo ispunili sve što stoji u poglavlju 27, potrebno je 30 milijardi evra i – 30 godina(!), po njegovoj proceni. Dakle, toliko smo udaljeni, u novcu i godinama, od pridruživanju EU, samo zbog ekološke problematike.
To, naravno, ne znači da treba dići ruke od svega, ali svojim činjenjem, i još više nečinjenjem, smatra Bakić, i ova i prošla vlast su postigle da se zaostatak u toj oblasti za drugim zemljama ne smanjuje nego povećava. Drugi govornik bio je meteorolog i doskorašnji načelnik Agencije za zaštitu životne sredine Milenko Jovanović. On je, kako se moglo čuti od domaćina tribine, i dobio otkaz zato što nije pristao na promenu kriterijuma stepena zagađenja vazduha. Iz njegovog obraćanja interesantan detalj je činjenica da su merne stanice u okolini Železare, nabavljene pod pritiskom javnosti, stajale osam meseci neupotrebljene, da bi tek onda, opet pod pritiskom javnosti, najzad bile uključene. Ni od tog merenja neke velike vajde nema, ali barem se znaju podaci.
Rodoljub Šabić, sada advokat, u dva mandata je bio na funkciji poverenika za informacije. Kroz ruke su mu prolazila različita dokumenta, ali do nekih nije mogao da dođe. Takav je slučaj, recimo, sa ugovorima za Železaru, pa tako i sa onim sklopljenim sa „stručnim menadžmentom“ iz inostranstva, koji je bio angažovan kada se ispostavilo da, posle izvesnog vremena – i gubitaka, država ne zna šta bi sa smederevskim metalurškim gigantom nakon odlaska Amerikanaca. Epilog, kasnije tek obnarodovan, jeste rekordan godišnji gubitak Železare u tom periodu od 100 miliona evra. Pride i 12 miliona dolara, koje je po odluci londonske arbitraže, moralo da bude isplaćeno „menadžmentu“ zbog ugovora. S tim parama svi ekološki problemi koje uzrokuje Železara mogli bi da budu rešeni, ocenio je Šabić.
Nikola Krstić ispred Pokreta Tvrđava ponovio je da niko ne traži da Železara bude zatvorena, kako se često imputira i njemu i ostalim zagovornicima rešavanja ekološkog aspekta njenog delovanja. Naprotiv, kazao je da bi bio srećan da sadašnji kineski vlasnici ostvaruju dvostruko veći profit nego što trenutno imaju, jer bi to značilo boljitak i svim Smederevcima. Ali ne po cenu zdravlja tamo zaposlenih, njihove dece i svih ostalih stanovnika Smedereva. Ako je procenat kancerogenih oboljenja u samo jednom selu u neposrednoj blizini Železare proteklih godina skočio za 236 posto – tu nešto ozbiljno nije u redu. Može profit, ali mora i zdravlje.
Da tribina preraste u debatu, dakle razmenu mišljenja, potrudilo se dvoje, po godinama, starijih Smederevaca; gospođa koja je dovikivala da Đilas vrati milione koje je pokrao i gospodin, najverovatnije penzioner, koji se predstavio kao metalurški inženjer. Njegovu tezu da naša ekonomija nije dovoljno jaka da bi se bavila ekologijom učesnici tribine su osporili time da nešto drugo poslednjih godinama slušamo o našoj privredi sa najviših mesta, na šta je gospodin demonstrativno napustio mesto zbivanja.
Željko Bodrožić, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, bio je moderator, no i učesnik tribine. Od njega se moglo čuti da su se svi pa i ekološki problemi nagomilali između ostalog zbog toga što je sve učinjeno da utrne glas medija, prevashodno nacionalnih ali i lokalnih, po svakom pitanju u kome bi mogli nešto da kritikuju. Nije abolirao ni prethodnu vlast u tom poslu, koja je dala nemali doprinos, ali je aktuelna sve digla za stepenicu više, lokalni mediji gotovo da više i ne postoje ako nisu u službi vlasti i vladajućeg mišljenja.
I ovde dolazimo na ono s početka ovog teksta, što je i razlog njegove neprimerene/neuobičajene obimnosti kada je jedan izveštaj na ovom portalu u pitanju. Ali ako ste dovde stigli… A sve s obzirom da, po svemu sudeći, nigde na lokalnim medijima nećete moći da se informišete šta se to danas zbilo na smederevskom centralnom gradskom trgu, pred pedesetak okupljenih građana. Možemo da se saglasimo ili ne s onim što se čulo, mogućim političkim ambicijama Pokreta Tvrđava i Kolje Krstića, ali je činjenica da su gosti Smedereva danas bila četiri čoveka koji su sve samo ne anonimusi u oblastima u kojima deluju ili su delovali. Uzgred, list „Danas“ je celo događanje iskoristio i za sopstvenu promociju, ali lokalnih medija, da ponovimo, nije bilo, ni u tragovima. Ako grešimo, ipak je danas crveno slovo, pa možda zato nisu radili, greh nama na dušu. Čitajte,/slušajte/gledajte tamo gde, kada i ako bude objavljeno, ovo je ionako sumarum iz koga je štošta izostavljeno, manje zbog političkog ustručavanja a više zbog poštovanja prostora na portalu.
Foto: podunavlje.info ©