Izvor: talas.rs, 19. jun 2021 – Tek sada kada su izašli podaci o finansijskim rezultatima privrede za 2020. godinu mogli smo da vidimo koliko su državni paketi pomoći omanuli. A omanuli su jer nisu bili ciljani, odnosno pare su otišle i gde treba i gde ne treba, ali ćemo zato svi mi godinama da vraćamo uzete kredite.
Prema podacima Agencije za privredne registre koja prikuplja finansijske izveštaje preduzeća, celokupna privreda je i pored vanrednih okolnosti usled pandemije virusa korona, tokom prošle 2020. godine poslovala veoma uspešno i to čak uspešnije nego u 2019. Kako je moguće da u godini kada privreda beleži pad vrednosti proizvedenih dobara i usluga, pa makar to bilo i samo 1%, ta ista privreda posluje profitabilnije? Ovo nije normalno stanje – pri pojavi recesije, verovatno je da će barem neki privredni sektori poslovati i dalje profitabilno, jer se nije smanjila tražnja za njihovim proizvodima (iako će većini sektora ići lošije), pa će se zato i preduzećima iz tih sektora profitabilnost povećati. Ali profitabilnost celokupne privrede u recesiji mora da se smanji. Kako je onda moguće da se desi nešto suprotno tome? Odgovor je kratak – za ovu nelogičnost su odgovorni državni paketi pomoći privredi.
Povećanje profitabilnosti podjednako povećanju subvencija
Kada se pogledaju konačni finansijski rezultati, privreda je tokom 2019. imala neto pozitivan rezultat (kada se od dobiti koja su ostvarila profitabilna preduzeća oduzme gubitak koji su ostvarila gubitaška preduzeća) od 359,2 milijardi dinara (3 milijarde evra) da bi ovaj pokazatelj 2020. porastao na 433,5 milijardi dinara (3,7 milijardi evra). Ova razlika je gotovo 700 miliona evra ili preko 74 milijarde dinara približno je jednaka povećanju prihoda privrede od premija, subvencija, dotacija i donacija. Tokom 2019. ovi prihodi privrede iznosili su 86,5 milijardi dinara da bi 2020. bili udvostručeni na 164,6 milijardi. Ovo je upravo mesto gde su knjiženi prihodi od državnih paketa pomoći koji su bili isplaćivani tokom prethodne godine.
Drugim rečima, do celokupnog povećanja profitabilnosti privrede došlo je zato što država nije davala pomoć samo onima kojima je bila potrebna, nego je trošila kao pijani mornar, deleći novac šakom i kapom. Čak i da uzmemo da nije bilo dovoljno vremena ni informacija da se prvi paket pomoć skroji tako da sredstva odu samo tamo gde je to bilo probitačno – preduzećima koja su imala veliki pad prometa, pa su bila u opasnosti da otpuste veliki broj radnika – ovo sigurno ne stoji za drugi i treći paket pomoć koji su bili isplaćeni kasnije tokom godine.
Nisu svi isti
Naravno da nisu ni svi sektori, kao ni sva preduzeća, bili pogođeni na isti način. Nekima prometi uprkos krizi i raznim ograničenjima do kojih je došlo nisu smanjeni, a nekima su čak i povećani. Kada se pogledaju svi sektori privrede, profitabilnost je povećana u sektorima poljoprivrede, građevinarstva, trgovine, proizvodnje električne energije, prerađivačke industrije i informisanja i telekomunikacija. Sektori umetnosti, rekreacije i zabave, poslovanja nekretninama i rudarstva znatno su smanjili profitabilnost, dok su u gubitak otišli sektori saobraćaja i skladištenja te sektor usluga smeštaja i ishrane.
Kako je trebalo?
Da je bilo urađeno drugačije, onako kako su to uradile druge evropske zemlje, za dobijanje državne pomoći bilo bi neophodno ispuniti pojedine preduslove, prvenstveno da je ta delatnosti bila pogođena ograničenjima rada kao deo mera protiv širenja pandemije (kao što su, na primer, ugostiteljski objekti koji su morali da rade skraćeno radno vreme, samo šalter uslugu ili čak da u potpunosti budu zatvoreni) ili da je poslovni prihod preduzeća značajno smanjen usled pandemije.
Na ovaj način, državna sredstva bi otišla samo tamo gde je to zaista bilo neophodno, umesto svuda. Ovakvo ponašanje države ličilo je na roditelja koji hoće da nahrani svu decu pa zato svakome napuni tanjir – pa mala deca dobiju previše hrane a velika deca nedovoljno jer bi njima možda trebao još jedan tanjir. Sredstva bi bila bolje raspoređena, a što je još važnije, sam projekat državne pomoći bio bi znatno jeftiniji, što bi značilo manje zaduživanja i novog javnog duga koji ćemo svi mi vraćati godinama.
Nažalost, paketi pomoći su bili takvi kakvi su bili, i umesto da služe spasavanju radnih mesta tokom krize doveli su do povećanja kompanijskih profita. Baš onako kako je to u stipu Alan Ford radio antiheroj Super Hik koji krade od siromašnih da bi dao bogatima.
Autor: Mihailo Gajić
Izvor: talas.rs
Ilustracija: pixabay.com, grafik APR