SMEDEREVO, 27. jun 2021 – Još malo smo na Trgu, pričamo o znamenitostima koje ga čine, kako smo i najavili u prošlim nastavcima serijala o onome šta treba videti u Smederevu. Trg je svoje sadašnje obličje dobio dvadesetih godina prošlog veka, kada su, pored crkve i suda, podignute tri zgrade koje i danas njime dominiraju.
Zgrada Opštinskog doma,sada sedište Podunavskog okruga, najimpozantnija od tri građevine, podignuta je 1928. godine po projektu koji je izradio čuveni arhitekta carske Rusije, akademik Nikolaj Krasnov. On je autor, da pomenemo samo neka od njegovih dela, zgrade Vlade Srbije na uglu Nemanjine i Kneza Miloša, Crkve Ružice u Beogradu, zgrade Arhiva Srbije, spomen kosturnice na ostrvu Vidu…
Opštinski dom je sazidan na predlog opštinskih odbornika i Udruženja dobrotvora, i bio je, što bi se današnjim jezikom reklo džoint venčr, čak bi se moglo reći i nekakvo tadašnje javno privatno partnerstvo, jer su oni poklonili plac i delimično učestvovali u finansiranju izgradnje.
Ovo zdanje se odlikuje masivnom i reprezentativnom arhitekturom, a objekat svojim gabaritom i položajem u odnosu na Trg odmah privlači pažnju. Tome doprinose i četiri statue na pročelju zgrade, iznad glavnog ulaza, koje treba da simbolizuju pravdu, red, nauku i kulturu.
Odmah preko puta je zgrada nekadašnjeg Ninićevog hotela, takođe izgrađena dvadesetih godina dvadesetog veka, po nacrtima inženjera Milije Ninića. Doskora je tu bila Gradska galerija, ali su originalni vlasnici, Ninićevi potomci, pokrenuli postupak restitucije – i dobili. Nažalost, taj deo objekta u prizemlju sada zvrji prazan, nedavno je oglašena prodaja udela koji poseduje grad Smederevo, pa se može nadati da će uskoro biti u funkciji. Kakvoj – ostaje da se vidi.
Ono što, takođe nažalost, bode oči je stanje fasade, pilastera između kojih se nalaze prozori, a koja je ne tako davno renovirana. Očigledno da to baš nije urađeno kako treba, ali i ovde treba gajiti nadu da će i to doći na svoje kada se reše imovinske začkoljice i vlasnici dođu na svoje.
Na zdanje nekadašnjeg Ninićevog hotela naslanja se zgrada Crkvene opštine smederevske, sazidana kad i ova prethodna, a projektant je bio profesor Zađević. Fasada joj je izvedena u duhu vodećih arhitektonskih stilova i rešenja treće dekade XX veka i predstavlja, kažu stručnjaci, primer gradske arhitekture tog doba. Po vertikali je raščlanjena plitkim pilastrima na čijim vrhovima se nalaze reljefne predstave.
Dosta toga što je ovde rečeno malo je teže videti, mora se prići i udubiti, otuda i ona fotografija s početka ovog teksta, jer sada pogled preče i ometaju razne tende, bašte sa stolovima, tezge, kiosci sa kokicama… Ali, valjda tako treba, možda su i to obeležja trgova.
Do Smedereva se može stići na više načina. Drumom iz pravca jugoistoka auto-putem E-75, isto i severozapada, iz pravca Beograda, a tu vam je na raspolaganju i stari put od Beograda preko Grocke. Smederevo ima trostruku vezu s auto-putem; preko izlaza kod Vodnja, Ralje i Kolara. Sa severa, drumom dolazi se preko mosta na Dunavu, poslednjeg prelaza preko ove reke, kada se prođe Beograd, sve do Đerdapa. Autobusom iz tog pravca na raspolaganju vam je mnoštvo polazaka, čiji raspored možete da vidite ovde.
Pravac prema Požarevcu, iz koga jedino možete vozom doći u Smederevo, istovremeno je i veza sa gradovima na Dunavu nizvodno od ušća Velike Morave (Veliko Gradište, Golubac) i sa područjem Đerdapa.
Smederevo se nalazi i na međunarodnoj Dunavskoj biciklističkoj ruti Euro Velo 6, na trasi koja vodi od Atlantika sve do Crnog mora. Na internet stranici The Danube Regional Development Project mogu se pronaći detaljne informacije o Dunavskoj biciklističkoj ruti, a u sekciji 5 opis dela rute,
Na kraju, za one sklone avanturi, tu je i koridor 7 – Dunav, na kome, nažalost, još nema komercijalnog putničkog prevoza do Smedereva, ali tu su uvek alternativni način. Pored Smedereva Dunav protiče u dužini od 25 kilometara, od Orešca na 1.124 do ušća Morave na 1.103 kilometru Dunava. Ova reka pored Smedereva teče pravcem zapad-istok, od Orešca do Kuliča,sa širinom korita od 800 do 1.300 metara. Kod Smederevske tvrđave je rečnim ostrvima razdvojen u tri kraka od kojih je desni najširi i najdublji.
Projekat „Putokazi – do Smedereva i u Smederevu“ sufinansiran je iz budžeta Grada Smedereva, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.