SMEDEREVO, 15. avgust 2021 – Nije tako čest slučaj da neka kafana bude proglašena za spomenik kulture, ako baš nije u Skadarliji, a to se desilo objektu, izgrađenom da bude menzulana iliti mehana, mnogo kasnije poznatom i kao Rajkova kafana u Saraorcima. Podignuta polovinom pretprošlog veka, a i po onome što se tu događalo posle, po svemu je to, da bude spomen kluture, zaslužila.
U prethodnim nastavcima ovog serijala bavili smo se šta je to, pa i zašto, nešto što treba videti i posetiti u Smederevu. Najviše smo išli Dunavom i okolinom, stigli do mosta koji vodi iz i u grad. Bilo bi logično da se s ćuprije vratimo i nastavimo obalom, recimo do Jugova, ali kako su na ovom sada aktuelni Ceca, Lukas i slični, spontano smo odlučili da im još i mi ne pravimo besplatnu. Što ne znači da neće o Jugovu biti reči, tom delu ćemo se vratiti kasnije u nekom od nastavka, sada idemo u unutrašnjost nekadašnje opštine smederevske, baš na njen kraj, granicu sa Velikom Planom, u pomenute Saraorce.
Ne zna se tačno kada je ovo selo nastalo, pretpostavlja se pre XVIII veka, ali se zato zna ko ga je činio i kako je dobilo ime. Saraori su, naime, bili zidari, moguće i oni koji su gradili Smederevsku tvrđavu. Kasnije, kada su Turci zavladali ovim krajevima, meštani nekih sela u Srbiji, narečeni saraori, bili su oslobođeni plaćanja poreza jer su učestvovali u javnim radovima, održavali drumove, utvrđenja i slične objekte.
Saraorci su stekli status varošice 1896. godine, a od 1945. do 1964. tu je bilo sedište opštine, kojoj su pripadali i Lozovik, Miloševac, Krnjevo i Trnovče.
Značaju sela, potonje varošice, sigurno je doprinelo i to što se nalazila na Carigradskom drumu, jednoj od najvažnijih ako ne i najvažnijoj saobraćajnici u Srednjem veku u Srbiji. Uz put su pravljene menzulane, ili menzulhane, kako bi Turci rekli, posrbljeno i skraćeno – mehane, a sam sklop ove reči od druge dve – menza – mesto gde se jede i han – prenoćište, dovoljno govori šta je to bilo. Mehane su, po uredbi koju je turska administracija izdala 1862. morale da budu „velike, svetle i zdrave zgrade“, podignute po strogo propisanim planovima, a od lokacije na kojoj su se nalazile i broja soba koje su imale bile su i kategorisane. I tu dolazimo do predmeta našeg interesovanja; mehane na Carigradskom drumu u Saraorcima.
Ni za nju se ne zna tačno godina kada je podignuta, ali se pretpostavlja da je u pitanju prva polovina XIX veka. Kao i sve druge drumske menuzlhane, služila je za okrepljenje putnika i tatara – poštara na putu za Stambol. Tu su mogli da pojedu i popiju, da se odmore i konje promene. Ubrzo je baš mehana postala središnje mesto buduće varošice.
Mnogo kasnije, mehana će postati poznata kao „Kafana Mladenovića“, čuvene tamošnje porodice, koja je dala narodnog heroja – Svetu Mladenovića i poznatog književnika, pesnika, esejistu i prevodioca – Tanasija Mladenovića. Još kasnije, objekat će biti prepoznavan po imenu „Rajkova kafana“, po tadašnjem gazdi – Rajku Subotiću. Bilo je to mesto čuveno po dobrom jelu, odlazilo se tu na poslovne i porodične ručkove, u vreme kada gorivo nije bilo neka važna stavka u kućnim budžetima, baš kao što je i obedovanje u kafani bilo normalna pojava. A bogami odlazilo se i na večere – sa švalerkama, daleko od radoznalih očiju Smedereva, Plane i Palanke, pa i Beograda i drugih gradova, ali to je već neka druga priča.
Onda, posle toga, dolazi onaj neslavni deo, kada je nekadašnja mehana a potonja kafana, na razmeđu vekova, kao i mnogo šta u ovoj državi, propadala. Nije mnogo pomoglo ni što je, sasvim opravdano, kako je već rečeno,1981. proglašena za spomenik kulture. Samo desetak kilometara dalje, drumska mehana u Osipaonici, takođe nekada čuvena „Šterićeva kafana“, doživela je neslavnu sudbinu kad je polovina zgrade srušena, mada je i ona imala taj status – spomenika kulture. Zbog toga ne čudi što je ljude iz Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture obradovalo kada su im se 2012. javili novi vlasnici sa zahtevom da im se izdaju uslovi za obnovu zgrade. Naravno, ni to nije išlo lako i na obostrano zadovoljstvo, ponešto je promenjeno, što se stručnjacima Zavoda baš i nije dopalo, vlasnicima su se pa uslovi Zavoda činili odveć rigidnim. U svakom slučaju objekat je obnovljen, promenjeno mu je ime, sada je to „Medin konak“. Dalo bi se raspravljati, koliko je to marketinški pametan potez, da nečemu što je decenijama bilo poznato pod jednim nazivom, koji je bio sinonim za dobru kafanu, praktično brend, kako bi se to današnjim jezikom reklo, promenite ime, ali…
Objekat je, kako bi rečeno, uz mnogo muke i dosta uloženog novca, obnovljen, u nekim delovima na užas ljudi iz Zavoda za zaštitu spomenika, ali ipak i uz njihovu zahvalnost što je sačuvan od propasti, da ga nije stigla zlehuda sudba pomenutog sličnog u Osipaonici.
Za tekst korišćeni podaci iz „Četiri mehane – četiri spomenika kulture“ Veroljuba Rankovića
Foto: Regionalni zavod za zaštitu spomenika kulture, podunavlje.info©
Do Smedereva se može stići na više načina. Drumom iz pravca jugoistoka auto-putem E-75, isto i severozapada, iz pravca Beograda, a tu vam je na raspolaganju i stari put od Beograda preko Grocke. Smederevo ima trostruku vezu s auto-putem; preko izlaza kod Vodnja, Ralje i Kolara. Sa severa, drumom dolazi se preko mosta na Dunavu, poslednjeg prelaza preko ove reke, kada se prođe Beograd, sve do Đerdapa. Autobusom iz tog pravca na raspolaganju vam je mnoštvo polazaka, čiji raspored možete da vidite ovde.
Pravac prema Požarevcu, iz koga jedino možete vozom doći u Smederevo, istovremeno je i veza sa gradovima na Dunavu nizvodno od ušća Velike Morave (Veliko Gradište, Golubac) i sa područjem Đerdapa.
Smederevo se nalazi i na međunarodnoj Dunavskoj biciklističkoj ruti Euro Velo 6, na trasi koja vodi od Atlantika sve do Crnog mora. Na internet stranici The Danube Regional Development Project mogu se pronaći detaljne informacije o Dunavskoj biciklističkoj ruti, a u sekciji 5 opis dela rute,
Na kraju, za one sklone avanturi, tu je i koridor 7 – Dunav, na kome, nažalost, još nema komercijalnog putničkog prevoza do Smedereva, ali tu su uvek alternativni način. Pored Smedereva Dunav protiče u dužini od 25 kilometara, od Orešca na 1.124 do ušća Morave na 1.103 kilometru Dunava. Ova reka pored Smedereva teče pravcem zapad-istok, od Orešca do Kuliča,sa širinom korita od 800 do 1.300 metara. Kod Smederevske tvrđave je rečnim ostrvima razdvojen u tri kraka od kojih je desni najširi i najdublji.
Projekat „Putokazi – do Smedereva i u Smederevu“ sufinansiran je iz budžeta Grada Smedereva, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.