SMEDEREVO, 13. septembar – I bi Smederevska jesen, 134. po redu. Ne onakva na kakvu smo navikli, jer je u poslednje dve godine boleština sve poremetila, pa nije izuzetak bila ni najstarija manifestacija ove vrste u Srbiji. Organizatori su se potrudili da Smederevcima i posetiocima grada ponude ono što se u ovakvim okolnostima moglo. Izostali su veliki koncerti, tezge i šatre, „zabavne radnje“ u Tvrđavi, možda svima najžalije – nije bilo defilea, jednog od obeležja Smederevske jeseni, ali je opet, u toj prinudno svedenoj varijanti, bilo za svakoga ponešto.
Za decu i ljubitelje folklora i tradicionalne muzike bilo je, reklo bi se, ponajviše sadržaja, a prateće programe organizovale su ustanove kulture. Tako je možda sve bilo skromnije, ali je istovremeno, i sigurno, bilo kulturnije, pa su na svoje došli oni koji su godinama imali zamerku da Jesen svake godine sve više liči na vašar. Ova takva pouzdano nije bila. Na tezgama na Trgu prodavalo se voće, med, vino i rakija, proizvodi narodne radinosti, ne i gaće iz Arilja i čarape iz Turske i kineske igračke…
Na kraju je grožđe sa velikog grozda na Trgu pored fontane, jednog od simbola manifestacije, podeljeno posetiocima, devojke u narodnim nošnjama su ponovo demonstrirale kako se nekada muljalo grožđe. I taj deo tradicije je ispoštovan.
Ostaje nada da će naredna Smederevska jesen biti u drugim okolnostima, da neće organizatore stavljati na muku da biraju između onoga što smeju ili ne smeju da priređuju, koliko ljudi neki sadržaj sme da okupi… Ako ništa drugo da će se makar defile vratiti u program. A ako bude defilea biće, verovatno, i svega drugog.
Foto: podunavlje.info i Centar za kulturu Smederevo