15. septembar 2021 – Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave kao praznik uveden je prošle godine na zasedanju Visokog saveta za saradnju Srbije i Republike Srpske, ali zbog pandemije nije upriličena nikakva veća proslava, pa je sve prošlo prilično nezapaženo. Da i ovoga puta ne bude tako, s obzirom da je reč o prazniku od onih koji ne podrazumevaju i neradni dan, ima onih koji su se potrudili, u mnogim gradovima Srbije, pa i u Smederevu, kako možete da vidite na ovoj fotografiji.
Kako je nastala srpska zastava? Jedno od narodnih predanja kaže da je to bilo u Rusiji, kada je Karađorđe sa ustanicima bio tamo da iska pomoć. Na nekom zvaničnom prijemu u ruskoj prestonici upriličenom tim povodom, Crnom Đorđiju je diskretno napomenuto da bi delegacija morala da istakne svoju zastavu. Neko od ustanika se snašao, uzeo rusku zastavu i okrenuo je naopako. Da li je baš tako bilo ili ovo jedna od onih romansiranih a na činjenicama neutemeljenih legendi tek fakat je da su boje ruske zastave, gledano odozgo na dole, belo, plavo, crveno, a da je “crveno, plavo, belo – srpsko je zacelo“, kako su nas učile naše bake i deke kada smo bili mali, redosled boja na srpskom državnom barjaku.
Ovaj turski izraz za zastavu nije upotrebljen slučajno. Naime, prva srpska zastava, i to kao pomorska zastava, koja će se koristi na rekama, jer ni tada nismo imali more, nastala je odobrenjem Velike porte iz Stambola. Knez Miloš Obrenović je to tražio, a ferman, kojim je odobreno, stigao je 1835. Tada je, prvi put zvanično, ustanovljen redosled boja na zastavi koji je i sada na snazi: crveno, plavo, belo.
U moderna vremena, srpska zastava je doživela više mena, a to, redosled boja, jedina je konstanta. Zakon kojim je ovo propisano izglasan je u Narodnoj skupštini tek 11. maja 2009. godine. Dotle je u primeni bio samo deo Ustava koji definiše upotrebu državnih simbola.
Inače, neveliki Zakon o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije, od tek 46 članova, propisuje kako, kada i gde zastava sme da se upotrebljava. Između ostalog, predviđa i da se zastava ističe samo dok traje obdanica. „Po noći i za vreme nepovolјnih atmosferskih prilika zastava se ne ističe, a izuzetno zastava se može isticati i noću pod uslovom da je na odgovarajući način osvetlјena“, navodi se u članu 32. Kako će to biti ispoštovano na kolonadi pored nekadašnjeg smederevskog bioskopa, kao i na mnogim drugim mestima u gradovima Srbije, gde su proteklih dana slične osvanule, otvoreno je pitanje. Da ne govorimo o stepenicama na ulazu u zgradu u Novom Sadu, koje su obojene u boje državne zastave, a koje će ljudi, očigledno, morati da preskaču, jer gaženje ovog državnog simbola je delo koje se kažnjava. Zastava, uopšte, po pomenutom Zakonu, ne bi smela da dodiruje tle, kamoli da se gazi, ali to, u iznenadnom napadu patriotizma, oni koji su te stepenice obojili očigledno nisu imali na umu.
Foto: N. Živanović za podunavlje.info©