18. septembar 2021 – Juče objavljena dopuna stava Vrhovnog kasacionog suda, po kojoj banke imaju pravo da naplaćuju troškova obrade kredita i plaćanje premije osiguranja kod NKOSK, izazvala je silne polemike i mnoge uznemirila. Tako se po drugi put ovaj sud, posle stava da je EPS-ovo naplaćivanje “troška garantovanog snabdevača“ u skladu sa zakonskim propisima, još jednom stavio na “onu stranu”, a protiv građana.
Ako se još, a i to vrlo uslovno i samo donekle, mogao razumeti stav da je stavka na računima EPS-a po zakonu (pitajbogakako) moguća, jer je ipak reč o državno firmi, ovoga puta je stavljen veliki znak pitanja na pravosuđe u celini. Da li ono, posle ovakve odluke Vrhovnog kasacionog suda, služi da sprovodi pravdu ili je prinuđeno da radi u interesu krupnog kapitala? Koji pri tome i nije naš. Naših banaka gotovo da više i nema, sporni troškovi obrade kredita nastali su u najvećem broju slučajeva u bankama sa stranim nazivima, čija imena teško mogu da se nađu na ćirilici, ako je i to bitno, a po nekim nedavnim drugim odlukama ove države trebalo bi možda da bude.
Pravni stav Vrhovnog kasacionog suda iz 2018. godine, prema kome su se sudovi upravljali po pitanju obrade troškova kredita i njihovog osiguranja, sada je dopunjen, pa se precizno navodi da banke imaju pravo da naplaćuju i jedan i drugi trošak. Ovo je izazvalo veliki odjek, kako u stručnoj javnosti tako i među dužnicima čiji su sudski procesi još u toku, jer strahuju i oni koji su već „dobili“ banke na sudu, da im ne bi tražili da taj novac sada vrate. Što ne da nije nemoguće nego je gotovo izvesno. Jer banke, za razliku od građana, iza sebe imaju pravne službe i advokatske kancelarije, a i troškovi suđenja su njima zanemarljivi, pa im se može. Samo ako se odluče.
Naravno, sve je uzrokovano time što su klijenti odskora počeli u znatnijem broju da „dobijaju“ banke na sudu, najpre zbog pomenutog stava Vrhovnog kasacionog suda iz 2018. E, sada se ovaj oglasio novim tumačenjem istog, sopstvenog stava. Baš kao i kada su građani u nekoliko slučajeva dobili presude protiv EPS-a zbog „troškova garantovanog snabdevača“. Za koji je, uzgred budi rečeno, i sam EPS priznao da nije to što piše na računu nego je u pitanju „naplaćivanje štampanja, izdavanja i slanja računa potrošačima“, što je u suprotnosti sa članom 12, stav 4 Zakona o zaštiti potrošača.
“Sve sudije da sude po zakoniku, pravo, kako piše u zakoniku, a da ne sude po strahu od carstva mi”, stoji u 172. članu Dušanovog zakonika. Ili ono, iz člana132, “…i ako meropah dobije parnicu protiv gospodara, da mu zajemči sudija carstva mi, kako da plati gospodar merophu sve na rok…”. Ne moramo baš da se vraćamo na Dušanov zakonik, da ruke, noseve i jezike odsecamo, samo da se poštuju ovi aktuelni zakoni, da se ne bi njihovim slobodnim tumačenjem, kako državi ili krupnom kapitalu odgovara, pravila sprdnja.
Povodom najnovijeg stava Vrhovnog kasacionog suda o opravdanosti troškova naplate obrade i osiguranja kredita najavljen je protest u ponedeljak. Nekih 200.000 ljudi je tu ugroženo, a teško, znajući kakvi smo, da će ih desetina od tog broja na protest doći. Ali, s obzirom da je bez većeg cimanja prošla i odluka o stavci na računima EPS-a, gde je na udaru više od šest miliona ljudi, i ovde se, verovatno, nose onom da će biti „tresla se gora – rodio se miš“. Sve će tako i biti dok se miš ne seti svoje uloge u basnama, i snage i pameti koju ima u svom krhkom telu, da može da savlada i slona i lava. Jer, nisu te basne pisane samo da zabave klinčadiju nego, u slučajevima miša i krupnijeg zverinja, da samo naizgled nejakom puku ukažu na moć koju u stvari ima.
Nota bene. Ovaj što piše nije korisnik, srećom, nikakvog kredita kod banaka, EPS-u račune, sa svim uračunatim haračima, hteo ne hteo, plaća uredno. Nije čak ni stručnjak za pravo, ali kao što piše na onoj majici: „Nisam ginekolog ali mogu da pogledam“. U zakone se razume tek nešto malo više od prosečnog građanina, ali će uvek biti na njegovoj strani, kada god mu je kakvo pravo ugroženo, a ovo konkretno je primer par excellence.
Foto/ilustracija: pixabay.com