VELIKA PLANA, 22. novembar 2021 – Predstavom niškog Narodnog pozorišta „Ana Karenjina“, ovog utorka, u 19 časova, počinju 43. Masukini pozorišni dani.
„Priča o ljubavi. Zabranjenoj, skandaloznoj, silnoj, neizbežnoj, bezglavoj, strasnoj, bezgraničnoj, životnoj, nerazumnoj, hrabroj, sveprožimajućoj, ludoj, bolnoj, oslobađajućoj, destruktivnoj, fatalnoj… Priča o ljubavi. Ana Karenjina.“
Remek delo Lava Nikolajeviča Tolstoja adaptirao je Irfan Mensur, koji je, uz svoj rediteljski potpis, ostavio i sledeću zabelešku: „Karenjina…gimnazijska lektira…Preskačem po 20-30 stranica…Desetak godina kasnije ne preskačem…Dvadesetak godina kasnije, čini mi se, razumem i volim… “
„Prve misli o romanu ponikle su kod Tolstoja još početkom 1870. godine. U dnevniku njegove žene sačuvala se sledeća pribeleška: ‘Sinoć mi je on rekao da razmišlja o tipu udate žene, iz višeg društva, koja je upropašćena. On je govorio da mu je zadatak da ovu ženu načini nevinom jadnicom.’
Ipak je prošlo tri godine pre nego što je piscu postao jasan plan romana: tek u martu 1873. godine Tolstoj je pristupio radu nad ‘Anom Karenjinom’. Romanu je posvetio oko pet godina usiljenog rada. On ga je pisao, ostavljajući, po njegovim rečima, ʼkomade mesa u mastioniciʼ. Uskoro posle objave romana, Dostojevski je pisao u štampi: ‘Ana Karenjina predstavlja savršeno umetničko delo, sa kojim se ništa slično iz evropskih književnosti sadašnje epohe ne može uporediti.’
Tolstojeva inspiracija za legendarnog ljubavnika Vronskog bio je ruski pukovnik Nikolaj Rajevski, dobrovoljac i učesnik u Srpsko-turskom ratu. Nakon što se Karenjina bacila pod voz, grof Vronski se prijavio u dobrovoljce i otišao u rat u Srbiju. Tolstoj time završava priču, dok se život Nikolaja Rajevskog okončao pogibijom u bici sa Turcima 1876. kod sela Gornji Adrovac, nedaleko od Aleksinca. Prema legendi, pre bitke, Rajevski je ručao, pio vino i polazeći na položaj rekao: ‘Ako poginem, srce mi ostavite u Srbiji, a telo prenesite u Rusiju.’ Na mestu gde je poginuo, podignuta je Crkva Svete Trojice, poznata kao šarena ili crkva ljubavi. Grofica Marija, snaha pukovnika Rajevskog, platila je izgradnju hrama, a veliku ulogu pri izgradnji crkve imao je i vladika niški Nikanor Ružičić“, napisala je Tamara Milosavljević, bibliotekarka u Narodnom pozorištu Niš.
Klasika na sceni 21. veka, sve je do i od emocije, Ana Karenjina za lep početak kultne manifestacije koja će potrajati do polovine decembra.
Lica:
Ana Karenjina – Dragana Mićalović, k.g./ Katarina Arsić, Karenjin – Dejan Cicmilović, Vronski – Miloš Cvetković, Ljevin – Stefan Mladenović, Kiti – Nađa Nedović Tekinder, Doli – Bratislava Milić, k.g./ Katarina Mitić Pavlović, Stiva – Danilo Petrović, Serjoža (dete) – Vuk Marinković
Song „Karenjina“ – Muzika: Aleksandar Sanja Ilić, Tekst: Irfan Mensur, Peva: Dragana Mićalović
Foto: Narodno pozorište Niš