1. decembar 2021 – Na ovo pitanje odgovara dr Aleksandar Urošević, viši naučni saradnik u Institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ – Institut od nacionalnog značaja za republiku Srbiju.
– Gubitak biološke raznovrsnosti (biodiverziteta) danas se smatra gorućim pitanjem, govori se i o „krizi biodiverziteta“ ili „šestom masovnom izumiranju“. Zagađenje vazduha jedan je od ključnih faktora u krizi biodiverziteta, jer narušava osnove strukture i funkcionisanja ekosistema.
Problem je prepoznat je još sa počecima industrijske proizvodnje u Velikoj Britaniji u XVII veku, a kisele kiše se prvi put spominju u drugoj polovini XIX veka. Zagađenje vazduha podrazumeva prisustvo bilo kakvih suspendovanih materija koje mogu imati negativne efekte na zdravlje ljudi ili, generalno, na čitave ekosisteme. Vazduh može biti zagađen raznim materijama – suspendovanim čvrstim česticama poput prašine i čađi (npr. iz termoelektrana ili individualnih ložišta) ili gasovima poput ugljen-dioksida, sumpor dioksida ili azotnih oksida. Efekat ovih polutanata na biodiverzitet može biti direktan (tako što narušava zdravlje divljih životinja udisanjem) ili indirektan – izmenom širih životnih uslova u ekosistemu.
Direktni efekti aerozagađenja praćeni su na pticama. Ptice koje su, za potrebu eksperimenta, držane u kavezima u blizini termoelektrana imale su veću učestalost respiratornih bolesti usled udisanja oksida azota i sumpora. Na dugoročnim studijama koje su započele još 1950-ih godina utvrđeno je da izloženost aerozagađenju kod ptica dovodi, između ostalog, i do promena ponašanja i učestalosti polaganja jaja. Aerozagađenje takođe negativno utiče na sisare i utvrđeno je da u najzagađenijim delovima urbane zone dolazi do smanjenja reproduktivnog uspeha. Kako su konkretni negativni efekti aerozagađenja zabeleženi na ovim grupama životinja, razumno je pretpostaviti da će aerozagađenje imati negativne posledice i na ostalu faunu, kao i na ekosistem u celini zbog remećenja lanca ishrane.
Indirektne efekte aerozagađenja na biodiverzitet teže je precizno meriti ili testirati pod kontrolisanim uslovima. Ali njihove posledice se i te kako osećaju kroz klimatske promene ili efekte tzv. kiselih kiša. Određeni broj zagađujućih materija poznat je kao „gasovi staklene bašte“ i oni doprinose zagrevanju čitave planete jer u atmosferi formiraju sloj koji zadržava toplotu. Pojava kiselih kiša vezana je za prisustvo oksida sumpora i azota u vazduhu. U kombinaciji sa atmosferskom vodom ovi gasovi formiraju slabe kiseline koje dovode do zakišeljavanja zemljišta i površinskih voda. Posledice mogu biti vidljive, poput sušenja šuma ili pomora ribe, ali i do smanjene aktivnosti zemljišnih mikroba, što se dalje može odraziti na čitav ekosistem. Među jako opasnim zagađujućim materijama nalaze se i teški metali, poput žive, arsena i kadmijuma za koje je karakteristično da se, kada jednom dospeju u ekosisteme, zadržavaju u njima. Ako dospeju u vodene ekosisteme, remete ponašanje i stope preživljavanja riba. U zemljištu se mogu zadržati dugo. Negativno utiču na zemljišne bakterije i gljive, od kojih zavisi sav preostali živi svet. Biljkama su teški metali potrebni u izuzetno malim količinama, ali u slučaju da su izložene njihovom visokom prisustvu primećene su negativne posledice. Biljke ne mogu razložiti teške metale iz zemljišta i oni se akumuliraju u njima.
Različiti oblici zagađenja negativno utiču na biološku raznovrsnost, kako na lokalnom nivou, tako i globalno. Uklanjanje ili smanjenje brojnosti samo jedne biljne ili životinjske vrste ili grupe mikroorganizama može narušiti ravnotežu u čitavom ekosistemu. Samo svesnim naporom da ograničimo zagađenje i druge ljudske aktivnosti koje remete biološku raznovrsnost, moći ćemo da zaustavimo i eventualno preokrenemo veliku štetu koja je već učinjena – navodi dr Aleksandar Urošević.
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta Podizanje prašine koji Pokret Tvrđava realizuje uz pomoć organizacije CRTA i partnera.
Foto: Aleksandar Urošević, aktivista Pokreta Tvrđava