Izvor: krik.rs, Piše: Jelena Radivojević, 15. januar 2022 – Na referendumu koji će biti održan sutra građani će moći da glasaju za promene Ustava u oblasti pravosuđa, odnosno da se izjasne da li su saglasni da se promeni način izbora sudija i tužilaca. Stručna i politička javnost podeljena je u oceni predloženih izmena – dok jedni tvrde da je njihovo usvajanje jedini garant da Srbija ubrza pristup Evropskoj uniji, drugi smatraju da je opasno usvojiti ovaj predlog jer bi se tako izbor tužilaca i sudija samo prividno odvojio od Narodne skupštine. Kritičari izmena naglašavaju i da je problematično što je referendum raspisala praktično jednopartijska skupština tri meseca pred opšte izbore u zemlji, bez šire javne rasprave.
„Da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije”, pitanje je koje će se pred građanima naći ukoliko izađu na referendum u nedelju i glasaju o izmenama Ustava.
Izmene bi trebalo da parlament isključe iz izbora sudija i tužilaca – prema Ustavu sudije i tužioce biraju poslanici, a izmenama bi se izbor izmestio u nezavisna tela – Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaca (sadašnje Državno veće tužilaca). Vrhovnog tužioca (sada Republički javni tužilac), međutim, i dalje bi birali poslanici.
Predloženim promenama ukinuo bi se i probni period od tri godine na koji su tužioci i sudije do sada birani, a Vlada bi bila isključena iz procedure predlaganja tužilaca. Vrhovni tužilac, kao i članovi saveta sudstva i tužilaca, ukoliko se promene usvoje, biće ograničeni na jedan mandat bez mogućnosti reizbora.
Predloge izmena Ustava nadgledala je Venecijanska komisija, telo stručnjaka za ustavno pravo Saveta Evrope. Bilo je mnogo zamerki na prvobitni predlog koji je Ministarstvo pravde predstavilo 2018, a nezadovoljstvo su tada iskazala i domaća strukovna udruženja. Predlog je potom menjan i dorađivan u skladu sa preporukama Venecijanske komisije, a konačno je usvojen u novembru prošle godine.
Stručna i politička javnost je podeljena u oceni predloženih izmena i trenutka kada je raspisan referendum, pa jedni pozivaju na bojkot, drugi da se zaokruži “da”, a treći da se izabere “ne”.
Najviši predstavnici vlasti pozivaju građane da na referendumu podrže promene ističući da je to jedini način da se nastavi sa pristupom Evropskoj uniji i nezavisnom sudstvu. Drugačije mišljenje iz redova vladajućeg SNS-a čulo se od poslanika Vladimira Đukanovića koji je pozvao da se ne glasa za promene. Kako je rekao, besmisleno je da se izbor udaljava od skupštine jer sudije i tužioci rade u ime građana, a parlament je najdirektniji kontakt sa voljom naroda.
Sa druge strane, iz organizacija civilnog društva podsećaju da izmene u pravosuđu jesu jedan od uslova priključenja EU, ali da nije cilj da se one „samo odrade“, već da se korenitim izmenama omogući što veća nezavisnost sudija i tužilaca.
Predstavnici opozicije uglavnom su protiv predloženih izmena Ustava, razlika je samo u tome da li građane pozivaju na bojkot ili da zaokruže ne.
U nastavku pročitajte koje su ključne izmene i kritike.
Nezavisna tela i istaknuti pravnici
Sudije i tužioce trenutno bira Narodna skupština među kandidatima koje joj predlože nezavisna tela – u slučaju sudija Visoki savet sudstva (VSS), odnosno Državno veće tužilaca (DVT) kada je reč o kandidatima za tužioce.
Izmene Ustava predviđaju da se skupština isključi iz ovog procesa i da sudije i tužioce biraju VSS i Visoki savet tužilaca, kako će glasiti novi naziv DVT-a.
Iako načelno pozdravljaju ovo rešenje, stručnjaci ukazuju na probleme: u nezavisnim telima smanjuje se broj članova koji nisu sudije, odnosno tužioci, a povećava broj pravnika koje biraju poslanici po nejasnim kriterijumima; nije definisano kakva većina će biti potrebna za glasanje u ovim telima i da li će pravnici imati pravo veta. Problem bi mogao da bude i to što bi se izmeštanjem izbora sudija i tužilaca iz skupštine izgubila i kakva – takva transparentnost pri odlučivanju.
Sastav VSS-a
VSS ima 11 članova: skupština bira 6 sudija i 2 istaknuta pravnika sa najmanje 15 godina iskustva (advokat i profesor pravnog fakulteta). Ostala tri mesta rezervisana su za predsednika Vrhovnog kasacionog suda, ministra pravde i predsednika nadležnog skupštinskog odbora. Ukoliko se izmene usvoje VSS će činiti – 6 sudija koje biraju sudije, 4 pravnika koje biraju poslanici, dok je jedno mesto rezervisano za predsednika Vrhovnog suda.
Profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić ističe za KRIK da je izmenama parlament samo formalno lišen nadležnosti da bira tužioce i sudije, jer su saveti osmišljeni tako da parlament i najmoćnije političke stranke utiču na njihov sastav.
“Cilj da se uticaj vlasti izmesti iz odlučivanja o sudijama i tužiocima, ali nije uspeo zbog manipulativnih i licemernih rešenja koja su ponuđena”, rekla je za KRIK.
Pravnica i članica Centra za pravosudna istraživanja Sofija Mandić ukazuje da problem može ležati u odabiru istaknutih pravnika koji bi bili u sastavu oba saveta.
„Nije dovoljno precizirano ko su ti ljudi, nemamo kriterijume za njihov izbor – oni treba da budu istaknuti samo po kriterijumima vladajuće koalicije, a ne prema svom doprinosu teoriji ili praksi”, kaže Mandić. “Proces njihovog izbora je potencijalno koruptivan i politički obojen jer skupštinski odbor poslanicima predlaže osam kandidata od neograničenog broja mogućih kandidata. Dakle, već će odbor vršiti neku vrstu političkog filtera.”
Mandić je podsetila i da će, ukoliko skupština ne uspe da skupi dvotrećinsku većinu koja je neophodna za izbor pravnika, njih među predloženim kandidatima odabrati komisija koju će činiti predsednici Narodne skupštine, Ustavnog i Vrhovnog suda, Vrhovni tužilac i Zaštitnik građana.
Sastav DVT-a
Državno veće tužilaca ima 11 članova, a većinu je izabrala skupština – 6 tužilaca i 2 istaknuta pravnika. Preostala 3 člana postavljena su po položaju – Republički javni tužilac, ministar pravde i predsednik nadležnog skupštinskog odbora. Ukoliko se usvoje izmene, broj pravnika će se povećati, a smanjiti broj tužilaca – poslanici će birati 4 istaknuta pravnika sa po najmanje deceniju iskustva, tužioci će imati 5 predstavnika, a 2 mesta su rezervisana za vrhovnog tužioca i ministra pravde.
„Biće birani u političkom procesu koji se može svesti na glas troje ljudi” rekla je Mandić.
Ona upozorava i da izmenama nije definisano kojom većinom VSS i VST donose odluke, već će to biti naknadno definisano zakonom, što takođe može biti problem. Kako je rekla, postoji opasnost da će zakon biti napisan tako da nijedna odluka o sudijama i tužiocima neće moći da se donese bez glasova istaknutih pravnika, odnosno političke većine.
“Ako zaista želite da sklonite izbore sudija i tužilaca iz narodne skupštine, onda nećete ljudima izabranim od strane skupštine omogućiti pravo veta pri svakom glasanju”, rekla je Mandić.
Mandić kaže i da postoji opasnost da će situacija po pitanju transparentnosti pogoršati – kad izbor sprovodi skupština u uživo prenosu javnost može da čuje argumentaciju, dok će se izmeštanjem u VSS i VST taj proces još više zatvoriti.
Osim spornih procedura koje se nalaze u tekstu predloženih izmena, pravnici su ukazali i na neke nejasne formulacije koje se mogu slobodno tumačiti.
Neprimeren uticaj
U Ustavu piše da sudije i tužioci ne smeju biti članovi političke partije, ali će taj deo biti promenjen u to da „ne smeju da se bave politikom“. Rakić Vodinelić kaže da nije jasno šta se pod tome podrazumeva – da li to znači i članstvo u radnim grupama, pisanje zakona ili iznošenje mišljenja o stanju u zemlji.
“Vi možete kao sudija da pišete i stručne radove i u časopisima možete da vidite mnogo dobro utemeljenih kritika pravne prakse, možete da držite predavanja i obuke, ali ne znamo kako će na to da se gleda ubuduće”, rekla je Rakić Vodinelić za KRIK.
Takođe u Ustavu je naglašeno da je zabranjen uticaj na tužioce i sudije, ali bi, u slučaju da se izmene usvoje, zabranjen bio „neprimereni uticaj“, što otvara pitanja – ko će i kako proceniti šta je primeren, a šta neprimeren uticaj, ističu pravnici.
„Da li je primeren uticaj kada predsednik Srbije ili poslanici u Skupštini vređaju sudije i tužioce, kada te uvrede slušamo u medijima ili je neprimereno kada se građani žale na to što sudije i tužioci ćute na korupcionaške afere povezane s vrhom vlasti“, upitala je Biljana Đorđević iz organizacije Ne davimo Beograd i docentkinja na Fakultetu političkih nauka (FPN) na konferenciji koju je ovaj pokret organizovao povodom referenduma.
Rakić Vodinelić smatra da su u novom tekstu Ustava morala da se nađu mnoga rešenja kojih nema, a koja bi poboljšala situaciju u kojoj se nalazi pravosuđe.
“Moglo je tu da se uradi mnogo više nego što je urađeno. Došlo se do toga da neke male korake iza kojih se skrivaju neka loša rešenja, mi smatramo velikom stvari. Kada se 2018. pojavio prvi nacrt to je stvarno bila katastrofa i sada bi kao trebalo da budemo srećni jer je to promenjeno. Da li je to dovoljno?”
Osim same sadržine, kritikovan je i trenutak kada je raspisan referendum – u jeku kampanje za parlamentarne i predsedničke izbore koji će biti održani početkom aprila.