Izvor: danas.rs, autor: M. Obradović, 3. februar – Energetska kriza koja je počela polovinom prošle godine izbacila je u prvi plan prirodni gas i električnu energiju, ali sa nešto manjim intenzitetom pratila ih je i nafta koja se vratila u zonu od 90 dolara za barel kao s jeseni 2014.
Ponovo se govori o cenama energije koje pumpaju inflaciju u svetu, pa i kod nas. Pre nekoliko dana Poljska je odlučila da ukine PDV na hranu, a da ga sreže na gas, struju i na benzin i dizel sa 23 na osam odsto u pokušaju da zaustavi inflaciju. Hrvatska je prošlog oktobra na mesec dana zamrzla cene goriva.
Kod nas se ništa takvo još ne spominje iako je inflacija blizu osam odsto, a cene goriva među najvećim u regionu. Za ovo su najzaslužniji državni nameti koji čine 52,3 odsto maloprodajne cene benzina i 51,3 odsto cene dizela.
Na svaki litar bezolovnog benzina od 95 oktana koji košta 170 dinara (cene prikupljene od strane Udruženja naftnih kompanija Srbije od prošle nedelje) naftnim kompanijama ide 81,07 dinara, a državi 88,92 dinara. Od toga akciza iznosi 57,84 dinara, PDV 28,33 dinara, naknada za obavezne rezerve 2,6 dinara i naknada za unapređenje energetske efikasnosti 15 para.
Evrodizel je dostigao cenu od 179 dinara, a raspodela je slična. Inače po zakonu o akcizama očekuje nas usklađivanje sa cenama na malo, koje se obično dešava u februaru, mada nema pravila. Ako bi se povećale za 7,9 odsto i kada se na to povećanje primeni i PDV, to bi značilo poskupljenje goriva od oko 5,5 dinara po litru.
Trenutno, benzin je u Srbiji među skupljima u regionu i zaostaje samo za Hrvatskom gde je litar 1,51 evro i Grčkom gde je 1,795 evra. Sa evrodizelom stojimo još gore i jeftiniji smo samo od Grka, dok je recimo litar evrodizela skuplji za 42 dinara nego u Severnoj Makedoniji ili 35 dinara nego u BiH.
Ekonomista Goran Radosavljević podseća da u Zakonu o akcizama ima mogućnosti da država smanji akcizu u vanrednim situacijama, ali da mi to ne koristimo.
“Meni se čini da bi smanjenje dažbina zbog ogromnih deficita i deljenja para iz helikoptera samo učinili taj deficit većim. Onda bi s jedne strane smanjili akcizu, a s druge morali još da se zadužujemo, tako da je država u pat poziciji. Evo sada imamo protest poljoprivrednika u Požarevcu zbog visokih cena nafte i đubriva i kad krene prolećna setva toga će još biti. A još nas čeka i redovno usklađivanje akciza sa inflacijom. Cene naftnih derivata su već jako visoke i približavaju se cenama u Zapadnoj Evropi, a standard je daleko od toga”, napominje on.
Dažbine na gorivo vremenom su postale značajna stavka u budžetu. Naime, prošle godine samo akcize, ne računajući PDV i druge takse, donele su 182 milijarde dinara u državnu kasu. Originalnim budžetom predviđeno je da to iznosio 170 milijardi.
Uprkos visokim cenama goriva, većim nego 2012. godine u vreme rekordnih cena nafte od oko 110 dolara za barel, golim okom ne može se videti smanjenje automobila na ulicama i za to je odgovorna neelastičnost tražnje za gorivom.
Međutim, mnogo veći potrošač je privreda, pre svega transport i poljoprivreda. Prema rečima Nebojše Atanackovića iz Udruženja poslodavaca Srbije još u avgustu su iz udruženja transportnih preduzeća predložili da se smanji cena dizela za njih i pri tome predstavili računicu kojom time ne bi bio oštećen budžet.
“Sada u tranzitu niko ne sipa gorivo u Srbiji, a i naši čekaju da pređu u Makedoniju ili Bugarsku da sipaju gorivo. Socioekonomski savet u kom sede i predstavnici ministarstava su jednoglasno prihvatili ovaj predlog i sada će on ići pred Vladu. Smanjenjem nameta bi se povećao promet, a i našim privrednicima bi bilo bolje. Stvarno nema toliko razloga da štrčimo sa akcizama na evrodizel u odnosu na okruženje”, poručuje Atanacković.
Inače, u okruženju imamo ubedljivo najveće akcize na evrodizel, 0,49 evrocenti po litru, više nego čak i u Grčkoj. Na krajnje potrošače svako poskupljenje dizela brzo se prenosi kroz rast cena transporta ili proizvodnje u poljoprivredi.
Foto/ilustracija: pixabay.com