13. februar 2022 – Vlada Srbije usvojila je tokom prošle nedelje, kao što sigurno znate, Uredbu o ograničenju visine cena naftnih derivata, kako bi se sprečio veći poremećaj i očuvao životni standard stanovništva. Vlada je propisala da maksimalna maloprodajna cena naftnog derivata evro dizel bude 179 a evro premijum BMB 95 171 dinar po litru. Naknadno smo saznali i da se ova mera odnosi na period od 30 dana.
Naime, u saopštenju Vlade koje je pratilo donošenje uredbe navedeno je samo da se to čini zbog toga što je u prethodnom periodu zabeležen rast cena ovih derivata, a što je direktno uticalo na povećanje cena svih drugih roba i usluga. Zanimljivo je, međutim, da su zamrznute cene samo ove dve pomenute vrste goriva. A i one na nivou koji je tek nekoliko dinara niži od do tada aktuelnih cena.
Smanjenje cena je, dakle, maltene samo simbolično, mnogi su skloni oceni da je reč o populističkoj meri, kako bi se prikazalo da vlast brine za narod i na ovaj način, a na štetu naftaša. Jer država, izgleda, nije spremna da se odrekne dela zahvatanja koja u maloprodajnim cenama naftnih derivata, kroz poreze, akcize i razne takse čine više od 50 odsto onoga što potrošači plaćaju po litru.
Opšte je poznato da na cenu naftnih derivata veliki uticaj imaju baš državni nameti, pa tako za evrodizel oni iznose čak 92 dinara, a za benzin skoro 90 dinara. Ako benzin Evro Premiuim BMB 95 na pumpama košta 170 dinara, od toga je ono što dobijaju naftne kompanije 81,07 dinara, dok su fiskalni nameti države 88,92 dinara. Raščlanjeno, od toga akciza je 57,84 dinara, PDV 28,33, pa 2,60 dinara za naknadu za obavezne rezerve i još 0,15 dinara za naknadu za unapređenje energetske efikasnosti
Država se, da podsetimo, pre deset godina, na nekoliko meseci, odrekla dela akciznih zahvatanja na naftne derivate. Sada to nije slučaj. Vlast je odlučila da ne prihvati inicijative naftne privrede, ali i savete ekonomista da akcize smanji.
Skupo gorivo, naravno, pogađa sve koji voze. Ali, pogađa i one koji ne voze: kroz cene za privredu, posebno transport i poljoprivredu. Ne treba mnogo pameti da se zaključi da se te cene prelivaju na hranu i robu široke potrošnje, koja je sve skuplja.
Već decenijama u Srbiji se vlast oglušuje i na savete naftaša i stručnjaka da prepiše recept iz susednih zemalja i da se barem za tranzitni saobraćaj odrekne dela poreskih zahvatanja. Zbog toga strani, ali i naši vozači kamiona rezervoare pune pre, odnosno posle srpske granice. A računica je jasna – jeftinijim transportom država će sprečiti enormno poskupljenje gotovo svih roba i velikog broja usluga. Tržišna logika laže da ako je nešto jeftinije više će se prodavati. Dakle, takvom poreskom politikom ne bi moralo da bude ugroženo punjenje državnog budžeta.
Uzgred, U Hrvatskoj evrosuper košta 1,52 evra, u Crnoj Gori 1,5, u Srbiji 1,46, a u Severnoj Makedoniji 1,27 evra. Najjeftiniji evrosuper 95 u Evropi, 1,24 evra, plaćaju Bugari, a najskuplji Holanđani – 2,01 evro. Što se tiče evrodizela, u Albaniji se može kupiti za 1,59 evra, u Srbiji za 1,53, u Hrvatskoj za 1,52, u Crnoj Gori za 1,39, u Bosni i Hercegovini za 1,25 i u Severnoj Makedoniji za 1,15 evra, što je najjeftinije u Evropi.
Na kraju ne i najmanje važno, već godinama se država pravi mrtva na zahteve da se potrošnja goriva u sektoru poljoprivrede rastereti državnih zahvatanja. Hrvatska je to, recimo, učinila uvođenjem kategorije plavog dizela za poljoprivrednike i ribare. Kod nas, kao uostalom i u Bosni i Hercegovini, kreatori poreske politike nikada ozbiljno nisu razmatrali ovu mogućnost. To što seljaci traktorima i ovog proleća blokiraju puteve očigledno ih ne zabrinjava, ili ne zanima.
Foto/ilustracije: pixabay.com