Bavaništanci sređivali spomenik i – dobili prijavu komunalne inspekcije

BAVANIŠTE, 5. jun 2022 – Pidikanci na okupu ime je neformalne grupe meštana Bavaništa okupljenih na Fejsbuku. Vrlo aktivni, svako malo nešto priređuju, moglo bi se reći – na užas lokalnih vlasti, koje ne bi da imaju konkurenciju u organizovanju tih i takvih „društveno korisnih akcija“, pogotovo ne od strane onih koji se ne libe da kritikuju njihovo činjenje i nečinjenje, ma koliko kritika konstruktivna bila.

Pidikanci su nedavno priredili jugonostalgično druženje koje je pobudilo pažnju i mnogo dalje od ovog kovinskog sela, a juče su odlučili da urede prostor oko spomenika u NOB-u stradalih Bavaništanaca i sam spomenik. Sve to, što bi se reklo, „o svom ruhu kruhu“, neki dobri ljudi, lokalci, donirali su što je neophodno, oko 150 evra vrednosti hemikalija i opreme. Kažu, nije mnogo ali nije ni da nije, u ova vremena. Krenuli su da čiste spomenik, pošto niko ništa slično nije radio godinama, da okopavaju parkić koji ga okružuje. Nisu se čestito ni oznojili kad – stiže komunalna inspekcija.

Kažu inspektori, došli su po prijavi. I odmah kreću da pišu zapisnik. A slede i kazne. Radovi na spomeniku i oko njega, naime, nisu prijavljeni, a i, kako piše u zapisniku, šut se baca na magistralni put, čime se ugrožava bezbednost u saobraćaju! Naravno da nije bilo tako, kažu Pidikanci, bila su tu kolica u koju su odlagani i odvoženi viškovi istrošenih ploča oko spomenika, koje su već tu zatekli.

E sad, sve je utoliko zanimljivije što se događa u subotu ujutro, kada nikakva inspekcija nigde, pa ni u Kovinu, ne može da se nahvata ni pomoću trika. Ako baš nije neka, „s vrha“, naređena akcija. Probali smo i mi, zvali u nedelju broj telefona koji je naveden kao onaj komunalne inspekcije na sajtu opštine Kovin, pa se, naravno, niko nije javio. Ali su zato u Bavanište u subotu stigli promptno, po nečijem pozivu. Jedan od inspektora, kažu Pidikanci, kako su čuli, spremao se da ide na neko slavlje, krštenje, venčanje, šta li, a drugog su izvukli iz kreveta za tu priliku. Dobili su, očigledno, poziv koji se ne odbija.

Isti ti inspektori i njihove kolege nisu se pojavili kada su ih Bavaništanci pre par nedelja, tri puta, zvali kada je gorela obližnja deponija, kažu Pidikanci.

Uglavnom, cela ta stvar sa zapisnikom i prijavama zbog sređivanja spomenika umalo se nije otrgla kontroli. Na insistiranje inspektora da potpišu zapisnik Pidikanci odbijaju, uskoro se tu okupilo još desetak meštana i u jednom momentu je sve bilo na ivici incidenta. Brojčano nadjačani inspektori pozivaju, ili je to neko drugi učinio, nebitno, policiju. Stiže uskoro i policija, ali ni to ne ide baš, barem u prvi mah, u korist inspektora. Policajac koji je pozvan telefonom, da li upoznat sa materijom ili po sopstvenom razumu, u jednom momentu savetuje Pidikance da ne potpišu. Onda jedan od inspektora zove njegovog načelnika, sledi telefonski razgovor, koji je policajca na brzinu odučio od takvog „napada savesti“.

Inspektori tvrde da je za sve što su Bavaništnci namislili da urade neophodna saglasnost kovinske opštine, ali na pitanje „a kada, ako saglasnost zatraže, mogu da očekuju odgovor“ rečeno im je da ne postoji rok. Očigledno, mogu i da im ne odgovore, nikada, zaključuju Pidikanci.

U zlo doba, Pidikanci pristaju da, kolektivno, potpišu zapisnik, rečeno im je da, ako se prijava prihvati, mogu da očekuju kazne od 50.000 dinara po čoveku, ali i da su još i dobro prošli; to je samo zato što su u zapisnik stavili da su radili to što su radili na okolnom zemljištu, da su ih teretili za to što su se drznuli da čačkaju spomenik, koji je, moguće, pod zaštitom, kazne bi bile po 200.000 dinara pa naviše!

Inače, nije ovo prvi put da su se Pidikanci oko istog mesta „zakačili“ sa lokalnom vlašću. Pre nekoliko meseci su hteli da Cvetni trg, kako se deo oko spomenika zove, takođe srede, posadivši cveće. Rečeno im je da će to da učini mesna zajednica, da imaju sadni materijal baš za tu namenu u MZ, ali i da neće baš sada to da urade da ne bi bilo da, kao, to „rade uoči izbora“. Izbori su prošli niko ništa nije posadio. Pidikanci, već kakvi su, a s obzirom da je, kako kažu, reč o povrtarskom kraju, na tom prostoru su, umesto cveća, posadili paradajz, krastavac, luk… Krastavac je, kako možete da vidite na slici, uskoro nikao, a jaz između grupe i nosilaca funkcija u mesnoj zajednici samo se produbio.

Na kraju se postavlja pitanje; da li na sve te tzv. društveno korisne akcije monopol ima lokalna vlast? Da li za sve što bi neko za boljitak i na polzu svom kraju učinio treba od njih da traži saglasnost? Ili je reč o nečemu drugom. Isti taj spomenik u Bavaništu, kako čujemo, pre desetak i više godina sređivali su članovi lokalnog KUD-a, a da im niko nije tražio nikakvo pismeno odobrenje. Pidikanci, po svemu sudeći, bez odobrenja ne smeju, mogu samo kazne da „popiju“.