7. januar 2023 – Član 17 Zakona o javnom redu i miru doslovce glasi: „Ko paljenjem pirotehničkih proizvoda narušava javni red i mir ili ugrožava sigurnost građana – kazniće se novčanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara ili radom u javnom interesu od 40 do 120 časova“. Dakle, država je, samo da je htela, mogla juče a i u proteklih desetak dana da se ošašavi od para. Ili da, neka bude samo to, na brzinu reši pitanje svih divljih deponija u zemlji. Ali, ne…
Šta bi s onim „Mir božji“?
Noćas, u ponoć, kao da je reč o proslavi kakvog tinejdžerskog rođendana a ne o obeležavanju dana Hristovog rođenja, nebo su šarali vatrometi, treštale su petarde. Uostalom, baš kao i čitavog bogovetnog Badnjeg dana. Ako za Novu godinu čovek nešto od toga može i da proguta, jer je reč o svetovnom prazniku, Deda Mraz koji je utepao Božić Batu, ovo-ono, mada je i tu neophodna mera i postojanje razuma, za Božić je to baš neprikladno, više govori o našim paganskim korenima no o spoznanju suštine religije koju smo mi, Srbi, prihvatili tek polovinom sedmog veka, među poslednjima u Evropi, a kojom se danas tako dičimo.
Na Božić sve hrišćanske crkve, uključujući i Pravoslavnu, slave ovozemaljsko pojavljivanje Spasitelja, koji je došao međ ljude da im ukaže na vrednosti vere u ljubav, da ih izmiri sa Bogom koga su se odrekli počinivši prvi greh. Badnjak, liturgija, dočekivanje položajnika, česnica, porodično okupljanje, slama na podu – to se pominje u starostavnim spisima koji opisuju proslavu Božića kod pravoslavaca. Nigde petardi, vatrometa, topovskih udara.
Pravljenje buke o praznovanju je deo prastarih paganskih običaja, teranja zlih duhova. Održalo se, recimo, u pokladama, gde učesnici povorke klepetušama i ostalim prigodnim napravama prave buku. Bilo bi zanimljivo koliko bi današnjih mladaca prihvatilo da se, namesto bacanja petardi, o praznicima sa klepetušama šeta kroz grad.
A badnjaci, e to je tek za priču. Umesto da ih unesu u kuću, kako običaji nalažu, završe na branicima i pred hladnjacima automobilskim.
„Badnjak, pošto je?“, „Pa, koji želite?“, „Ako ima neki za golf dvojku“.
Još ako prekrije tablice – dupla vajda.
Paljenje badnjaka pa, kažu poznavaoci i tumači religije, simbolizuje vatru koja nam greje srca, radosna zbog toga što je Tvorac došao u liku čoveka u svoju tvorevinu, u naš svet. Kažu i da kod nas i to ima poreklo iz paganskih običaja, koje smo doneli iz prapostojbine. Stari Sloveni su slavili povratak boga Sunca tako što su čekali njegov izlazak bdijući u najdužoj noći u godini paljenjem vatre. Otuda, neki teolozi smatraju, i naziv; od bdenje – badnjak. Kada su se pokrstili i taj praznik, kao i mnoge druge, zadušnice recimo, prilagodili su hrišćanskom učenju dajući mu nov smisao. Badnjak je neko vreme, objašnjavaju pomenuti, ne Sloveni nego poznavaoci religije, predstavljao i staro pagansko božanstvo kome smo se nekoć klanjali, ali koga smo se, kada smo postali hrišćani, odrekli i spaljivali ga kao lažnog boga ili idola, dok smo istovremeno slavili živog Boga koga smo prihvatili. Jedno od tumačenja je i da smo potom, pošto smo prihvatili hrišćanstvo, paljenje grana hrasta ili cera usvojili, jer treba da asocira na vatru koja je grejala u štali, ili pećini, u kojoj se Isus rodio, naloženu da se Bogomladenac ne bi smrzao.
I onda imate slučajeve kakvi su viđeni u nekoliko mesta juče, da se o Božiću prave prave lomače od više desetina kubika drveta. Budisti da im pozavide, vikinške sahrane su dečja igra za to. Badnjak na vrhu. I srpska zastava, koju su, nadamo se, skinuli pre paljevine. Na stranu što bi ta drva mogla da pomognu da nekoliko sirotnih porodica progura zimu, što šumi treba desetak godina da to obnovi… Gde je tu hrišćanska, pravoslavna simbolika? Ta vatratuština bi zasigurno do temelja spalila štalu Hristovog rođenja, ali ko te pita…
Crkva ćuti na sve to, valjda da ne otera ove novovernike. One koji svrate u crkvu pre nego što uplate tiket u kladionici, da se pomole za dobitak. Ili one – lajkujte ovu objavu i napišite „Amin“ da biste bili zdravi, imali sreće i novca, da vam se sve želje ostvare.
„Da se oblačiš po poslednjoj modi, da ti viski uvek godi, da se brčkaš u đakuzi vodi, da izgledaš kao bilder bodi i na lotou 7 ubodi, Hristos se rodi“ – samo je jedna od SMS poruka koje su jutros poslate na mnoge telefonske brojeve. Baš pravoslavno, a? Sasvim u duhu praznovanja Hristovog rođenja uz buku petardi, vatromete, badnjake zadenute za branike i lomače od desetak kubika drveta.
Bogu se pomolimo da i ovo prođe, kao što je sve pod kapom nebeskom jednom prošlo.