7. januar 2023 – Član 17 Zakona o javnom redu i miru doslovce glasi: „Ko paljenjem pirotehničkih proizvoda narušava javni red i mir ili ugrožava sigurnost građana – kazniće se novčanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara ili radom u javnom interesu od 40 do 120 časova“. Dakle, država je, samo da je htela, mogla juče a i u proteklih desetak dana da se ošašavi od para. Ili da, neka bude samo to, na brzinu reši pitanje svih divljih deponija u zemlji. Ali, ne…
Šta bi s onim „Mir božji“?
Noćas, u ponoć, kao da je reč o proslavi kakvog tinejdžerskog rođendana a ne o obeležavanju dana Hristovog rođenja, nebo su šarali vatrometi, treštale su petarde. Uostalom, baš kao i čitavog bogovetnog Badnjeg dana. Ako za Novu godinu čovek nešto od toga može i da proguta, jer je reč o svetovnom prazniku, Deda Mraz koji je utepao Božić Batu, ovo-ono, mada je i tu neophodna mera i postojanje razuma, za Božić je to baš neprikladno, više govori o našim paganskim korenima no o spoznanju suštine religije koju smo mi, Srbi, prihvatili tek polovinom sedmog veka, među poslednjima u Evropi, a kojom se danas tako dičimo.
Na Božić sve hrišćanske crkve, uključujući i Pravoslavnu, slave ovozemaljsko pojavljivanje Spasitelja, koji je došao međ ljude da im ukaže na vrednosti vere u ljubav, da ih izmiri sa Bogom koga su se odrekli počinivši prvi greh. Badnjak, liturgija, dočekivanje položajnika, česnica, porodično okupljanje, slama na podu – to se pominje u starostavnim spisima koji opisuju proslavu Božića kod pravoslavaca. Nigde petardi, vatrometa, topovskih udara.
Pravljenje buke o praznovanju je deo prastarih paganskih običaja, teranja zlih duhova. Održalo se, recimo, u pokladama, gde učesnici povorke klepetušama i ostalim prigodnim napravama prave buku. Bilo bi zanimljivo koliko bi današnjih mladaca prihvatilo da se, namesto bacanja petardi, o praznicima sa klepetušama šeta kroz grad.
„Badnjak, pošto je?“, „Pa, koji želite?“, „Ako ima neki za golf dvojku“.
Još ako prekrije tablice – dupla vajda.
Paljenje badnjaka pa, kažu poznavaoci i tumači religije, simbolizuje vatru koja nam greje srca, radosna zbog toga što je Tvorac došao u liku čoveka u svoju tvorevinu, u naš svet. Kažu i da kod nas i to ima poreklo iz paganskih običaja, koje smo doneli iz prapostojbine. Stari Sloveni su slavili povratak boga Sunca tako što su čekali njegov izlazak bdijući u najdužoj noći u godini paljenjem vatre. Otuda, neki teolozi smatraju, i naziv; od bdenje – badnjak. Kada su se pokrstili i taj praznik, kao i mnoge druge, zadušnice recimo, prilagodili su hrišćanskom učenju dajući mu nov smisao. Badnjak je neko vreme, objašnjavaju pomenuti, ne Sloveni nego poznavaoci religije, predstavljao i staro pagansko božanstvo kome smo se nekoć klanjali, ali koga smo se, kada smo postali hrišćani, odrekli i spaljivali ga kao lažnog boga ili idola, dok smo istovremeno slavili živog Boga koga smo prihvatili. Jedno od tumačenja je i da smo potom, pošto smo prihvatili hrišćanstvo, paljenje grana hrasta ili cera usvojili, jer treba da asocira na vatru koja je grejala u štali, ili pećini, u kojoj se Isus rodio, naloženu da se Bogomladenac ne bi smrzao.
Crkva ćuti na sve to, valjda da ne otera ove novovernike. One koji svrate u crkvu pre nego što uplate tiket u kladionici, da se pomole za dobitak. Ili one – lajkujte ovu objavu i napišite „Amin“ da biste bili zdravi, imali sreće i novca, da vam se sve želje ostvare.
„Da se oblačiš po poslednjoj modi, da ti viski uvek godi, da se brčkaš u đakuzi vodi, da izgledaš kao bilder bodi i na lotou 7 ubodi, Hristos se rodi“ – samo je jedna od SMS poruka koje su jutros poslate na mnoge telefonske brojeve. Baš pravoslavno, a? Sasvim u duhu praznovanja Hristovog rođenja uz buku petardi, vatromete, badnjake zadenute za branike i lomače od desetak kubika drveta.
Bogu se pomolimo da i ovo prođe, kao što je sve pod kapom nebeskom jednom prošlo.