Izvor: biznis.rs, 7. januar 2023 – Građani Srbije bili su tokom 2022. godine veoma angažovani oko ekoloških pitanja, baš kao i godinu dana ranije. Mnogo je aktivnosti i projekata privuklo pažnju javnosti, pošto se iza nekih od planiranih investicija naziralo i moguće ugrožavanje životne sredine, ili makar nedovoljno precizna regulativa.
Ipak, ono što je najviše obeležilo prethodnu godinu u oblasti ekologije i na šta su se svi sagovornici osvrnuli jeste Program zaštite vazduha u Republici Srbiji za period od 2022. do 2030. godine sa akcionim planom, koji je usvojen u decembru.
„Najvažniji događaj godine je premijerni konsenzus stručne javnosti, nevladinog sektora i Vlade Srbije o kvalitetu vazduha. Naime, usvajanjem Programa zaštite vazduha do 2030. godine vlada je faktički priznala sve ono što su stručnjaci i nevladin sektor saopštavali javnosti godinama – vazduh u Srbiji je prekomerno zagađen“, kaže za Biznis.rs Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije (NEA).
On je ocenio da činjenica da se u analitičkom delu Programa eksplicitno navodi da je u Srbiji broj preuranjenih smrti zbog lošeg kvaliteta vazduha čak 11.200, te da se stanje vazduha zapravo pogoršava u periodu od poslednjih desetak godina, definitivno prekida svaku dalju diskusiju na ovu temu i otvara mogućnost za primenu sveobuhvatnog rešenja koje je u Programu detaljno dato kroz Akcioni plan.
“Istovremeno, ovaj ishod otvara pitanje odgovornosti svih onih javnih funkcionera koji su u proteklom periodu negirali ovaj problem, te se često čak i uvredljivo i ponižavajuće obraćali građanima i aktivistima koji su javno iznosili tvrdnje o zagađenju vazduha“, ocenjuje Lekić.
On je posebno istakao i značaj usvajanja Programa zaštite vazduha do 2030. godine i naglasio da rešenja za sve što se tiče zagađenja u Srbiji postoje, a da je samo pitanje koliko treba novca i znanja za realizaciju. Kako je naveo, protesti su takođe veoma važni u ovom procesu.
„Na protestima je bilo dosta ljudi koji potpuno objektivno smatraju da im je ugroženo demokratsko pravo na život, odnosno vodu, vazduh i zemljište. Oni su očajni što institucije mnogo toga prećute i negiraju. Verujem da će Program zaštite vazduha početi da se primenjuje od 1. januara, što je odlično, uprkos kašnjenju od godinu dana u odnosu na nacrt, a sa realnim zakašnjenjem od sedam godina“, smatra Jovanović.
On je dodao i da je sve veća informisanost građana, da ima ko da ih obaveštava, kao i da se o zagađenju govori i na Radio-televiziji Srbije.
Direktorka redakcije Magazina EKOlist Jadranka Marčok takođe smatra da je jedna od najznačajnijih domaćih tema zagađenje vazduha, koja objedinjuje klimatske promene i energetsku efikasnost, ali i niz privrednih delatnosti, odnosno loših praksi u njima.
„Tema je kompleksna, ali je rešenje veoma jednostavno, a to je dalje podizanje svesti građana. Uvreženo je mišljenje da je zaštita životne sredine ‘luksuz’ i da građani počnu da razmišljaju o vazduhu i vodi tek kada zadovolje svoje svakodnevne životne potrebe. To nije tačno! Čist vazduh i voda, zdrava životna sredina su naše osnovne životne potrebe. Naši građani su sve više svesni toga i spremni su da urade svoj deo posla kroz odvajanje otpada, štednju, zamenu stolarije i kućnog ložišta, aktivizam, kroz svakodnevna mala poboljšanja sveta u kojem živimo”, naglasila je Marčok.
Foto/ilustracije: pixabay.com