13. februar 2023 – Ove godine „slavimo“ dve decenije otkako su prve pare, apoeni od 1, 10 i 20 para, odlukom Narodne banke, povučeni iz opticaja i nestali iz naših džepova i novčanika.
Uprkos tome, u Srbiji se, dakle 20 godina kasnije, cene iskazuju u apoenima kojih nema ne u opticaju nego u životu.
Ruku na srce, do skora je tako bilo i u jednoj uređenoj zemlji kakva je Švajcarska, jer kada je njihov rapen, odnosno santim takođe bio povučen još neko vreme se pojavljivao u cenama u francima, ono – toliko franaka zarez još… Ali je to njihova centralna banka rešila propisom. U Mađarskoj ne postoji apoen od jedne forinte, ali je moguće videti cenu od 4999 forinti, u Švedskoj je 2010. godine ukinuta poslednja kovanica koja je vredela manje od jedne krune, ona 50 ore, ali je uprkos tome ovaj stoti deo krune ostao u upotrebi u elektronskim plaćanjima.
Uglavnom, u svim tim zemljama je to podzakonskim aktima rešeno, najčešće su centralne banke donosile obavezujuće propise. Naša Narodna banka nije, niti je to zanima. Ovde su kazali, još onomad, da NBS nije nadležna za donošenje odluka o zaokruživanju krajnjih obračuna, niti je na njima da trgovcima određuju kako će iskazivati cene. Isto su rekli i iz tadašnjih ministarstava finansija i trgovine. To je, podsećamo, bilo pre 20 godina. I još uvek je tako.
Naime, kovani novac apoena od jedne pare, izdanja Narodne banke Jugoslavije 1994. godine, apoena od pet para izdanja 1994. i 1996. godine i kovani od 10 para izdanja 1994, 1995. i 1996. godine povučen je iz opticaja u periodu od 17. marta do 30. aprila 2003. godine, a prestao je da bude zakonsko sredstvo plaćanja od 1. maja 2003.
Donošenjem odluke o povlačenju iz opticaja navedenih apoena kovanog novca, krajnji obračuni u gotovinskom platnom prometu trebalo je da se zaokružuju u rasponu: od 1 pare do 25 para – na 0 para, od 26 para do 75 para – na 50 para i od 76 para do 99 para – na 1 dinar. Kada je ponestalo iz opticaja i kovanica od 50 para, obračun je trebalo da bude, što bi današnja deca rekla, „lapo – lapo“; da do vrednosti cene od 50 para ide na niže, na „donji“ ceo dinar, i obratno – kada je više od 50 para, da se zaokružuje na gornji iznos u dinarima.
To – u teoriji. U praksi je najčešće drugačije. Na stranu stari marketinški trik – da nešto ne košta 100 nego 99,99 dinara. Kada vam na kasi izdaju račun od, recimo, 1.209 dinara i 49 para gotovo bez razlike biće vam naplaćeno 1.210 dinara. Izgleda zaista nebitno, pola dinara tamo, pola dinara ’vamo, ali procena Udruženja za zaštitu potrošača je da ako dnevno u prodavnicama „nestane“ po pet para, godišnje je to 90 miliona dinara. Malo li je. Preračunato u narodu poznatiji iznos – u evrima, to je oko 765 hiljada evra godišnje.
Ovakva računica sigurno odgovara trgovcima, ne i potrošačima, ali ko njih ovde nešto pita.
Povlačenje kovanica sitnih apoena ima, naravno, svoje ekonomsko opravdanje; njihova izrada bi bila skuplja od njihove nominalne vrednosti. Pitanje je sada i da li kovanica od jednog dinara, pa i one od dva i pet, mogu da se naprave za te pare, tako da je moguće da i one jednog dana, iz istog razloga, prestanu da nam se muvaju po džepovima. E to će tek biti veselje za trgovce…