SMEDEREVO, 25. mart 2023 – Ovog petka je u Smederevu bio Dragan Đilas, predsednik Stranke slobode i pravde. S obzirom na okolnosti i vreme kada je tribina održana, Koncertna sala smederevskog Centra za kulturu bila je prilično popunjena, a okupljeni su bili u prilici da čuju šta su odrednice politike ove stranke i kako njen prvi čovek gleda na budućnost Srbije i šta treba da se učini da bi se u toj budućnosti našla u Evropskoj uniji.
„Srbija u EU 2030“, kako je glasio podnaslov tribine, održana je u isto vreme kada i skup u Somboru – Dan sećanja, čiji je prenos išao na većini televizija, mada publika za ova dva događanja nije obično u istom preseku, ali i tokom i uoči prenosa utakmica Partizan – Olimpijakos i Srbija – Litvanija, pa je popunjenost sale verovatno bila iznenađenje i za same organizatore.
Što se tiče predloga, kako da se situacija u državi promeni, kako da Srbija zauzme mesto kojoj je po geografskom i svakom drugom položaju pripada u Evropi, prvo i osnovno je, po njegovim rečima, da se i ovde poštuju pravila koja tamo važe, podsećajući da su evropske integracije Srbije i zastale kada su na red došla poglavlja o suzbijanju korupcije, vladavini prava, slobodi medija…
Na duži rok stanje u našoj privredi je, po rečima Đilasa, neodrživo. Strani investitori su povlašćeni, domaći preduzetnici sapeti, što sve ima za posledicu da mladi, stručni i sposobni, odlaze iz zemlje. Poljoprivreda, kao nesporni izvor prihoda i privrednog boljitka za državu kakva je naša, sada je u trećem planu, subvencije normalne u drugim zemljama ovdašnji proizvođači mogu samo da sanjaju i onda ne čudi da su nam cene hrane takve kakve su. Priča o uvezenoj inflaciji ne stoji, jer je ona dvostruko manja u najvećem broju zemalja u Evropi nego naša, zemalja koje su nam najveći spoljnotrgovinski partneri. Bez naše poslovične korupcije i sa malo više razumevanja za ekonomska kretanja i kod nas bi to moglo da bude rešeno u relativno kratkom periodu, kazao je, nudeći neka konkretna rešena, ali bi njihovo nabrajanje kamoli objašnjavanje uzelo previše prostora u ovom tekstu.
Nezaobilazno pitanje, i sam ga je istakao i kasnije iz publike dobio, bilo je ono koje se tiče Kosova, odnosno poslednjeg sporazuma koji su pred nas stavili Francuska i Nemačka. Nesporno je, naglasio je, da je reč o nepovoljnom i nepravednom rešenju, podsećajući na strašna iskustva i scene kojima je i sam bio svedok dok je bio na čelu Kancelariji za KiM. Ali, podsetio je i na nešto drugo, da su sve slične dokumente koje smo u prošlosti odbijali sledili još nepravedniji i po nas nepovoljniji. Najvažnije u ovom momentu je da se zaštite Srbi koji su na Kosovu, sačuvaju svetinje i kulturno nasleđe, a odbijanjem svakog ponuđenog dokumenta i odlaganjem rešenja sve to će, u sadašnjem rasporedu snaga u Evropi i svetu, samo još više biti ugroženo. I za to, kao i za sve naše unutrašnje probleme, jedino rešenje su razgovori, ponovio je u nekoliko navrata.