Nagrada „Branislav Mane Šakić“ Jeleni Đukić i Želјku Stefanoviću

BEOGRAD/SMEDEREVO, 20. maj 2023 – Ravnopravni nosioci ovogodišnje Plakete, koju dodelјuje Fond „Branislav Mane Šakić“ za očuvanje srpskog jezika i negovanje kulture govora u elektronskim medijima Srbije,okruženja i rasejanja su novinari Jelena Đukić i Želјko Stefanović, saopšteno je iz Fonda.

Ono što ih povezuje je radu kulturno-zabavnom programu Radio Beograda, mada je njihovo delanje vezano za različite vremenske periode. Žiri je mišlјenja da je, uz podrazumevanu glasovnu i jezičku stručnost, značajan i njihov doprinos, lični pečat i prepoznatlјivost i na polјu informativno-obrazovnog segmenta emisija pomenutog žanra, a odličje će im biti uručeno u subotu, 3. juna 2023. u smederevskoj Narodnoj biblioteci.

Jelena Đukić, novinar u penziji, tokom svog višedecenijskog rada, najpre u Radio Beogradu a potom i u Televiziji Beograd, kao autor, voditelј i urednik, beleži niz emisija i serijala u kulturno-zabavnom programu ovih glasila. Završivši studije jugoslovenske i svetske književnosti1962. svoj profesionalni hod započinje1963. kao saradnik, a potom i urednik i voditelј raznih kontakt emisija.

Prva u nizu „Mikrofon je vaš“, preimenovana u „Subotom uveče“,koju vodi sa Vlastimirom Đuzom Stojilјkovićem, donosi joj 1967.„Zlatni mikrofon“, a već naredne godine i Nagradu Radio Beograda za najbolјe godišnje programsko ostvarenje. Pre prelaska u Televiziju Beograd, nepunu deceniju rada zaokružuje serijalom„“Tražimo zabavu za vas“, razgovore sa vrsnim delatnicima – Desankom Maksimović, Brankom Ćopićem, Gustavom Krklecom i Radivojem  Lolom  Đukićem.

U Obrazovnom programu Televizije Beograd, radila je na seriji dokumentarno-igranih emisija „Kultura stanovanja“u saradnji sa Novakom  Novakom,kraće vreme vodi emisiju „Selo bez selјaka“,a prelaskom u Kulturno-umetnički program priprema, uređuje i vodi dokumentarni deo serije emisija „Nedelјno popodne“, kao i emisije namenjene mladima „Po lјudima učio sam svijet“ (Nјegoš).

Povodom 13. juna, Dana novinara Srbije, Saveza novinara Jugoslavije i Udruženja novinara Srbije, 1989. dobija Srebrnu Plaketu za 25 godina rada u novinarstvu, i doprinos razvoju novinarske organizacije. Iste godine odlazi u penziju.

Nakon smrti supruga Radivoja Lole Đukića, 1995, po njegovoj želјi zbrinjava Legat i ustupa Centralnoj biblioteci Crne Gore na Cetinju a od 1995. do 2004. priređuje i objavlјuje njegove rukopise: „Ogledalo građanina pokornog“, „Deset zapovesti“, „Ljudi sa dve glave“, „Crni sneg“,“ Budibogsnama“ i „Kameleoni“.

Želјko Stefanović, rođen 1962. u Beogradu, već 17 godina uređuje, priprema i vodi kultnu emisiju Radio Beograda 1 „Vreme sporta i razonode“, porodični magazin o sportu, uz aktuelnosti iz javnog i kulturnog života, a koja se emituje od 1960. Počeo kao saradnik Radio Beograda sa 14 godina u emisiji „Veče uz radio“ Nikole Karaklajića, što je potom uticalo i na njegovo kasnije opredelјenje da studira novinarstvo.

Zalјublјenik u muziku, od 1979. autor  je i voditelј omladinske emisije Radio Smedereva  „Muzički ringišpil“, a 1994. uporedo sarađuje i sa drugim medijima kao što su Radio 101, Beograd 202,Treći kanal RTS-a, gde beleži angažman i u emisijama  „Da pitamo zajedno“, „Leto na Adi“, „Hit meseca“i drugim. Više godina vodi i poznate muzičke festivale MESAM, Beogradsko proleće, Gitarijadu u Zaječaru.

Status stalno zaposlenog stiče 1988. u „Ježu“, radeći za časopis ITD, posle čega prelazi u„Politiku ekspres“ u kojoj je proveo 13 godina, paralelno radeći i na programima Radio Beograda. Pisao je i za Radio TV Reviju, Dugu,  Huper,  Džuboks, Pop Rok, sarajevski AS, makedonski Ekran, slovenački Večer.

Dobitnik je više priznanja, među kojima su i „Zlatni mikrofon“, Oskar popularnosti, statue Zlatnog melosa, brojnih diploma za vođenje humanitarnih koncerata i priredbi, te Decembarske nagrade Skupštine opštine Zvezdara za značajan doprinos razvoju i unapređenju fizičke kulture. Član je esnafskog i Udruženja sportskih novinara Srbije.

Podsećanja radi, Fond i odličje nose pečat sećanja i dužnog poštovanja prema Branislavu Manetu Šakiću, čiji su život i četvrt veka spikerskog rada ostali utkani u bitisanju smederevskog radija.

Značaj istoimene nagrade za očuvanje srpskog jezika i negovanje kulture govora u elektronskim medijima Srbije, okruženja i rasejanja je utoliko veći ukoliko se zna da je prva, i do skora jedina te vrste na području bivših država SFRJ i svih potonjih do danas, čemu u prilog govori i kontinuitet njene dodele od 1998. godine.