SMEDEREVO, 29. avgust 2023 – Jedna, u svetu mnogo poznatija, legenda govori o tome kako su guske spasile Rim kada su Gali navalili sa severa oko 390. godine pre nove ere upozorivši Rimljane na najezdu varvara. Drugi, manje znan mit sa guskama u glavnoj ulozi kaže da su za mesto gde će Smederevo biti sazidano takođe zaslužna ova pernata stvorenja.
Leontije Pavlović je sredinom prošlog veka zabeležio predanje po kome je Jerina počela da zida Tvrđavu u Osipaonici, jer su je na to mesto dovele divlje guske koje su poletele sa Nekudima. Kad tu ne nađoše vodu guske su odletele u Radinac, gde je Jerina takođe počela da zida grad. Odatle su ptice prhnule na ušće Jezave u Dunav, gde je nikla Tvrđava, jer se, po mitu, guske odotud više nisu selile.
Lepa priča, ali koliko ima veze sa istinom i istorijskim događanjima vrlo je upitno, da ne kažemo problematično. U svakom slučaju, dok su Rimljani vekovima po narečenom događaju slavili guske, o tom datumu su obredno nosili zlatna guščja jaja na Kapitol, smederevske guske je pomeo zaborav.
Nesrećne, zaboravljene guske samo su jedna od legendi koje su pratile izgradnju Smedereva, ’oće reći Smederevske tvrđave. Bila su to takva vremena, a Jerina je bila zahvalan medijum da joj se koješta u narodnim predanjima, pa i u pesmama, po mogućstvu što grđe, turi na grbaču.
Tako je ostalo ono kako je Jerina terala narod na kuluk, uključujuć žene, čak i trudnice i decu, da je uzimala živinska jaja koja su kao vezivni materijal stavljana u malter. Ne samo da godinama niko u tadašnjoj Srbiji nije pojeo jaje nego je, navodno, izazvala masovnu glad kod svog naroda. Ispade da su jaja bila dominantna stavka na meniju tadašnjeg Srblja.
I onda treća legenda kaže da je za kulu „Sedam brata glava“ vezana priča kako su sedmorica braće odbili da kuluče na gradnji tvrđave pa im je Jerina sasekla glave i uzidala u kulu.
Tu se ne završava u mitovima ovekovečeno opanjkavanje Jerine. Kud je, po narodnom predanju, bila takva po naravi grdna, što da joj se na teret ne stavi i promiskuitet. Ostala je u narodu kao žena koja je za noć “proždirala” po deset mladih radnika u svojim odajama. Šta znači ovo „proždirala“, a gotovo izvesno nije reč o kanibalizmu, da se naslutiti.
Istorijske činjenice, i o izboru mesta na kome je građena Smederevska tvrđava i o samoj Jerini, nemaju baš mnogo veze sa onim što je ostanulo u mitovima i legendama.
Istoričari kažu da je Evropa u to vreme poznavala tri važna grada: Rim, Istanbul i Smederevo, U analima nalazimo, recimo, navode da je Dubrovnik zaštitu od gusarskih brodova tražio upravo od Smedereva. Ova činjenica govori da je Smederevo u to vreme imalo jak uticaj, a samim tim i podršku ostalih državnih, vojnih i kulturnih centara u Evropi.
Inače, neobičan oblik tvrđave, taj nepravilni trougao, određen je baš položajem između dve reke, ali i uticajem Kantakuzina, Jerinine braće, koji su izradili planove za izgradnju tvrđave po uzoru na Carigrad i tako u srpsko graditeljstvo doneli ovaj, za naša područja nesvakidašnji oblik.
I dok je Đurađ do dana današnjeg ostao pozitivac, ima i školu i ulicu u Smederevu, ono ima i Jerina ulicu al’ na periferiji, a Đurđeva je u centru, a svako malo se priča o podizanju spomenika despotu, što je sada je ponovo aktuelizovano, njegova žena je ostala – prokleta. Mnogo je razloga tome, a preovlađuje više puta pomenuta narodna predanja, onovremena propaganda i parapolitički marketing. Fake news i izvrtanje činjenica, kada je politika u pitanju, za Srbe, dakle, nisu nikakva novost.
Narod je krivio Jerinu i zbog toga što se Đurđeva i njena ćerka Mara 1435. godine udala za sultana Murata II. I ta je priča malo kompleksnija. Naime, kako bi smirila strasti sa Ugarima, Jerina je svoju kćer Katarinu udala za grofa Urliha II. Turcima se nije dopao ovaj savez i odmah su zatražili drugu kćer, Maru. Jerini je, kažu, veoma teško pao ovaj rastanak, pogotovo što je znala da joj kći otišla u harem.
Uzgred, prema istorijskim izvorima, Jerina je bila druga žena despota Đurđa. Ne zna se ime njegove prve žene sa kojom je imao ćerku Jelenu, ali je izvesno da je bila trapezuntska princeza. Za pomenutu Maru, Đurđevu, navodno, najstariju kćerku, ne zna se pouzdano da li je bila Jerinina ili Đurđeva ćerka iz prvog braka. Sa despotom Đurđem, kažu knjige starostavne, Jerina je imala petoro dece.
Još jedan neproverljiv podatak, od kog je ispredena legenda, jeste da je Jerinu otrovao njen najmlađi sin Lazar u Ostrovici, tako što joj je sipao otrov u salatu. Što baš salatu – nije najjasnije. U svakom slučaju, kakav je pun drame život imala, ako je verovati predanju, tako je i skončala, i to od ruke sina.
U Jerininu odbranu tek su u ovom veku stale – žene. Njenu u suštini tragičnu sudbinu, uz zanimljiv i vredan rad Milese Milinković „Jerina Branković: Prokleta jer je ’rušila’ poredak’“, obradila je ponajbolje i jedna – Šveđanka. Anastasia Larvol je autorka studije „Prokleta Jerina – Medijski linč obrazovane i jake vladareve žene 15. vek“, pa ako vas zanima ova materija oba pomenuta dela se mogu naći na Internetu.
A mi ćemo se i narednom nastavku ovog serijala baviti mitova i legendama u vezi sa Smederevskom tvrđavom. Ima toga još.
Projekat „Prvi hiljadu godina Smedereva – mitovi, legende i istorijske činjenice“ sufinansiran je iz budžeta Grada Smedereva, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.