13. februar 2024 – Pomoćnik ministra za vodni saobraćaj Predrag Petrović rekao je da Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture trenutno radi istraživanje na projektu „Uklanjanje potopljene nemačke flote kod Prahova“ i da se očekuje da prvi brod iz Dunava bude izvađen ove godine.
On je rekao za Tanjug da će istraživanje pokazati na koji način će moći da se izmeste brodovi i da je cilj uklanjanja flote kako bi se omogućila propisana širina plovnog puta i da se plovni put učini bezbednim za sve učesnike. Naime, potopljena nemačka flota ugrožava plovni put, jer ga sužava sa 180 na 90 metara.
Petrović je objasnio da je projekat izuzetno složen i da će trajati pet godina, kao i da će od nekih 200 ili 180 brodova koji su potopljeni, gledati da izvuku 21, a možda i 23, u zavisnosti od toga koliko oni smetaju plovnom putu.
„Kada padne voda, odnosno u uslovima nižeg vodostaja, imamo situaciju da se brodovi bukvalno na tom delu Dunava mimoilaze, zbog potopljene flote, što nikako nije bezbedno. I na ovaj način ne možemo da privučemo ni strane firme, ni strane investitore da jednostavan način koriste taj deo reke“, rekao je on.
Vađenje brodova iz Dunava komplikuje i činjenica da se sumnja se da na tim brodovima ima eksplozivnih naprava,
Odluku da se flota potopi doneo je admiral Paul Zib, jer su i sovjetske jedinice počele da stižu do Dunava, a potapanje je urađeno 7. septembra kod Prahova i 14. i 16 na 17. septembra kod Brze Palanke.
Procenjuje se da je tokom operacije „Dunavski vilenjak“ potopljeno između 160 i 220 nemačkih brodova na putu od Crnog mora do luke Prahovo u blizini Negotina.
Prema ranijem pisanju medija, nekoliko brodova je izvađeno posle rata i služili su u rečnoj floti JNA, međutim, većina brodova sa neeksplodiranim eksplozivnim sredstvima još uvek leži na dnu Dunava i otežava plovidbu u periodu niskog vodostaja.
Foto: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture