18. februar 2024 – Prema podacima Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja u Srbiji je u januaru bilo 111.803 poljoprivrednih penzionera. Samo mesec dana ranije, u isplatnoj bazi ovog fonda, dakle krajem prošle godine, bilo je evidentirano 136.711 poljoprivrednih penzionera. I ta brojka čini tek 8,3 odsto od ukupnog broja penzionera. Inače, ako se izuzme najnovije povećanje penzija od januara ove godine za 14,8 odsto, prosečan iznos poljoprivredne penzije je 17.126, dok je pre godinu dana bio 16.884 dinara.
Ništa bolja situacija nije ni kod invalidskih poljoprivrednih penzionera -njihova primanja su povećana tokom 2023. sa 17.334 na 17.560 dinara. Šta tek reći za porodične penzije poljoprivrednika – one su povećane sa 12.097 na 12.289 dinara.
Problem nastaje, kažu iz Fonda PIO, što poljoprivrednici doprinos za penzije uplaćuju, gotovo u pravilu, 15 godina pre nego što steknu pravo da ih koriste, što i jeste zakonski minimum. Zbog toga i pomenuti mizerni iznos penzija mora da bude dotiran od države, objašnjavaju iz Fonda.
S druge strane, poljoprivrednici tvrde da im se ne isplati da uplaćuju doprinose koji su veći od penzije koju će koristi, po satistici, u proseku 18 godina.
A kako se država i njeni službenici i inače tretiraju poljoprivrednike, ne pred penziju nego kada su u najboljim godinama, ilustrativan primer je iz banke, državne, u pitanju je Poštanska štedionica, kada je relativno mladi poljoprivrednik došao da otvori tekući račun.
– Gde ste zaposleni – pita službenica na šalteru.
– Imam poljoprivredno gazdinstvo – kaže ovaj.
– Znači, nezaposlen – konstatuje službenica na šalteru.
Zaposleni su, po njoj, izgleda. samo oni koji rade u preduzećima, po mogućstvu državnim, ustanove se podrazumevaju. E sad, što su i jedni i drugi i treći u obavezi da državi plaćaju poreze i sve druge dažbine – to već nije pitanje za nju nego za državu.
Foto/ilustracija: pixabay.com