Izvor: klima101.rs, autor: Dr Zorica Podraščanin – Maj 2014. godine obeležile su poplave nazvane stogodišnjim zbog svog intenziteta i obima koje su zahvatile. U Srbiji, ali i Hrvatskoj i BIH je 2014. uništeno 100.000 domova i više od 200 škola, poginulo je više od 60 ljudi, a ukupna materijalna šteta u Srbiji i BiH procenjena je na oko 3,5 milijardi dolara.
Tim istraživača sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, udruženi sa kolegama iz Norveškog instituta CICERO uradili su tzv. studiju atribucije za poplave koje su se desile u maju 2014. godine.
Atribucija koristi meteorološka posmatranja i klimatske modele kako bi razumela kako klimatske promene utiču na intenzitet i verovatnoću ekstremnih vremenskih događaja. Studije takođe procenjuju ulogu ranjivosti i izloženosti u obimu uticaja klimatskih promena.
Većina studija se sprovodi brzo, nakon ekstremnih vremenskih događaja – ili čak dok se oni još uvek dešavaju – kako bi odgovorile na sve češće postavljeno pitanje: kakvu su ulogu imale klimatske promene u ovom događaju?
Kada su u pitanju poplave 2014. godine, odgovor na ovo pitanje je istovremeno i kompleksan i jednostavan.
U studiji atribucije, posmatrali smo ukupnu količinu padavina koja je pala na teritoriji obuhvaćenoj poplavama u periodu od 14 do 16. maja 2014. godine.
U posmatranom periodu su pale ekstremne količine padavina koje su u zapadnim i centralnim predelima Srbije bile, samo za ta tri dana, od 3 do 4 puta veće od prosečne ukupne količine padavina u maju mesecu.
Na osnovu reanaliza vremena i klimatskih modela, posmatrali smo verovatnoću da se količina padavina koja je pala u posmatranom periodu pojavi u klimi kakvu imamo, i u klimi kakva je bila pre industrijske revolucije. U zavisnosti od seta podataka koji smo koristili dobili smo različite rezultate, ali načelno, verovatnoća da se ovakve količine padavina jave na posmatranoj teritoriji je nešto veća u klimi koju trenutno imamo.
Međutim, rezultati ove studije nisu konačni iz više razloga.
Naime, posmatrano područje je područje u kojem ne postoji veliki broj meteoroloških stanica, pa samim tim ni dugog niza podataka, što unosi veliku nesigurnost u metodu koju smo koristili za studiju atribucije. Takođe, i rezolucija samih modela nije dovoljno precizna, pa se u nekim slučajevima dešavalo da je cela teritorija obuhvaćena sa samo nekoliko tačaka modela.
Pored svih tehničkih poteškoća koje smo imali, bitno je naglasiti i da smo posmatrali samo ukupnu količinu padavanina na teritoriji obuhvaćenoj poplavama, ali ne i ostale faktore koji su uticali na same poplave.
Primera radi, jedan od bitnih faktora koji je imao uticaj na poplave u maju 2014. godine je i činjenica da je velikim količinama padavina od 14. do 16. maja 2014. godine prethodio izrazito kišni period, pa je tlo već bilo natopljeno vodom i nije moglo da upije nove količine padavina.
Međutim, ovi rezultati odnose se isključivo na jednu konkretnu studiju uticaja klimatskih promena na jedan konkretan događaj. Uopšteno govoreći, kako nam kažu savremeni naučni modeli, klimatske promene dovode do češćih, pa i intenzivnijih poplava.
Naime, klimatske promene pospešuju pojavu ekstremnih događaja. Pored toga što očekujemo učestalije suše, takođe očekujemo i intenzivnije pa davne, odnosno očekujemo da će se sve češće dešavati da u jako kratkim vremenskim intervalima padne jako velika količina padavina, što je jedan od glavnih faktora za nastanak poplava.
Postojeća merenja u Srbiji pokazuju upravo to. Mada je ukupna godišnja količina padavina načelno nepromenjena, sve više tih padavina je ekstremno: udeo ekstremnih padavina gotovo je dupliran, sa 2,4% na 5,6% u poslednjih nekoliko decenija.
Dok su na poplave 2014. godine uticale prethodne kiše, sličan efekat mogu izazvati i suše. Nakon suša, zemlja se ponaša kao beton, postaje tvrđa i manje sposobna da upije vodu. Onda kada se desi ekstremna kiša, zemlja ne može da upije svu vodu, što može dovesti do poplava.
Ova situacija, poznata kao „suša-kiša efekat” ili „suša-poplava efekat”, često rezultira većim količinama površinskog oticanja vode, umesto da se voda ravnomerno upija u tlo.
Za poplave je pre svega potrebna velika količina padavina, koja najčešće nastaje usled obilnih kiša, ali može da bude i posledica topljenja snega. Brzo kretanje vode se javlja usled prezasićenja zemljišta vodom – ili nedostatka adekvatne infrastrukture za odvođenje vode.
Takve posledice smo već imamo prilike da vidimo u poslednjih nekoliko godina u gradovima u Srbiji, u kojima nakon letnjih pljuskova bude poplavljen veliki broj ulica.
Klimatske promene pospešuju nastanak obimnih padavina, pa se samim tim povećava i mogućnost za nastanak poplava. Kako nam govori jedno načelno pravilo, za svakih 1 °C povećanja temperature vazduha, u vazduhu će u proseku biti 7% više vodene pare, koja je „gorivo” za ekstremne oluje i padavine.
Svedoci smo u poslednjih godina i sve učestalijih bujičnih poplava koje su izazvane velikom količinom padavina, i u kojima je bilo I ljudskih žrtava. Trend porasta bujičnih poplava takođe ukazuje da možemo očekivati sve više ovakvih događaja u budućnosti. Sve ovo jasno upućuje na činjenicu da su nam potrebne nove, unapređene mere zaštite od poplava u budućnosti.
O autorki
Dr Zorica Podraščanin je završila fiziku na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, smer Fizika, meteorologija i zaštita životne sredine. Magistarske i doktorske studije završila je na ACIMSI (Asocijacija centara za interdisciplinarne i multidisciplinarne studije iistraživanja). Zaposlena je na Departmanu za fiziku,Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu. Bavi se numeričkim
modelima za prognozu vremena i transport zagađujućih materija.
Foto/ilustracija: JKP Vodovod Smederevska Palanka 2014.