SMEDEREVO, 29. maj 2024 – Na današnji dan 1991. godine Crvena zvezda je u Bariju osvojila Kup šampiona Evrope, a na ovaj dan, 12 godina kasnije, SARTID je u Beogradu pobedio Crvenu zvezdu i postao pobednik Kupa Srbije i Crne Gore! Datum isti, moglo bi se reći, za oba kluba istorijski. Na ovaj dan, po običaju, evociraju se uspomene, mnogo puta je ovaj za Smederevo povesni događaj pomenut i na nedavnom obeležavanju stogodišnjice kluba.
Utakmica je počela u 17 i 30, uz direktan televizijski prenos koji je za stolice prikovao mnoge širom Srbije. Nije mala stvar: jedinstvena prilika da neko drugi a ne Zvezda ili Partizan uzme Kup. Što se Smederevaca tiče, njih je ovaj događaj ujedinio kao retko koji i pre i posle toga, čak ni smederevski najokoreliji zvezdaši tog dana nisu imali dilemu za koga će da navijaju.
Posle 90 minuta prilično nezanimljive igre nije bilo golova, a najbolje šanse imali su za Zvezdu Branko Bošković, koji je sa oko 16 metara šutirao snažno preko gola, i Mladenović, čiji je šut iz prekida odbranio golman Sartida Žilić. Sa druge strane, treba biti pošten, Sartid nije ozbiljnije pripretio golu crveno-belih. Ali nije ni Zvezda nešto blistala u Bariju, toga se niko neće spomenuti, ali zato onog gola Pančeva u poslednjoj penal seriji…
Isto tako, malo koji Smederevac neće se setiti gola Marka Pantelića, zlatnog u više značenja te reči, jer tada se igralo po tim pravilima; ko prvi da gol u produžetku pobeđuje. Pantelić je u blizini šesnaesterca Zvezde primio loptu, krenuo par koraka i, kako je to već činio, opalio desnom spoljnom, lopta je liznula prečku i zakoprcala se iza leđa Ranđelovića. Sudija, čuveni Radoman, istog momenta je svirao kraj, takva su pravila bila. Nastalo je neopisivo slavlje.
SARTID je tako osvojio Kup Srbije i Crne gore, prvi pod tim nazivom, u tada tek novokrštenoj državi. To je zbunilo i Zvonka Mihajlovskog, koji je komentarisao direktan prenos na Drugom programu RTS-a, počeo je „Kup Jugos…“, pa se opsetio… Država je potrajala sa tim imenom do 2006. godine, pa SARTID može da se podiči da je jedan od tek tri osvajača Kupa sa tom odrednicom.
Kada se sve smirilo, Goran Bogdanović je iz ruku Piksija Stojkovića primio pehar. Kup je naš!
Sartidovih navijača je na stadionu Partizana, tada još uvek pozatijem kao stadion JNA, naravno, bilo znatno manje, ali su se trudili iz petnih žila da se čuju. Zvezdini su bodrili svoje ljubimce od početka utakmice, ali kako je vreme odmicalo, skandiralo se: “Marš iz Zvezde”, “File odlazi” (Zoran Filipović je tada bio na klupi Zvezde), da bi se posle gola Pantelića čulo i “Uprava napolje”. Sav kontigent baklji, koje su bile planirane za proslavu osvajanja Kupa, bačen je na teren, polomljeno je i nekoliko stolica, razbijeno je i staklo na trofejnoj sali crno-belih.
Ali su zato smederevski navijači znali da proslave najveći uspeh, i na stadionu i još više ispred smederevskog Centra za kulturu, gde ih okupilo nekoliko hiljada. Skandiranjem „Hvala ti SARTID“ dočekali su pehar i njihove ljubimce. Podarili su im nešto čemu se samo koju godinu ranije nisu mogli ni u snu nadati.
Eto, vreme prolazi, ima tome veće dvadeset i jedna godina, i po onim nekada davno važećim zakonima pehar u vitrinama smederevskog kluba dočekao je punoletstvo.
Stadion Partizana. Strelac: Pantelić u 105. mintu. Gledalaca: 12.000. Sudija: Radoman (Vrbas). Žuti kartoni: Mrdak, Vasković (Sartid), Vidić i Bratić (Zvezda).
SARTID: Žilić, Spasić, Paunović, Mrdak (od 49. Sočanac), Bogdanović, Savić, Vasković, Mudrinić, Kocić (od 74. Pantelić), Zečević, Mirosavljević.
Trener: Milenko Kiković
CRVENA ZVEZDA: Ranđelović, Mladenović (od 46. Basta), Bratić, Vidić, Vitakić, Krivokapić, Gvozdenović, Kovačević (od 64. Milovanović), Bošković, Pjanović, Bogavac (od 76. Mrđa).
Trener: Zoran Filipović
Video RTS 2, YouTube Miloš Svilar, foto: printscreen