23. jun 2024 – U moru „dobrih vesti“, i senci fudbala, nekako je ispod radara tokom prošle nedelje prošlo poskupljenje hleba. Ne bilo kog nego onog najjeftinijeg, koji godinama, ma i decenijama, važi za „održavaća“ standarda najugroženijih slojeva stanovništava. Dakle, hleb od brašna tip 500 umesto 54 od 1. jula koštaće 59 dinara.
„Koliko me poskupljenje ražalosti, toliko me obrazloženje nasmeje“, napisao je pre tridesetak godina, u „onom“ sistemu, poznati aforističar Vlada Bulatović VIB. Pa zašto ne bi tako bilo i ovoga puta:
„Vlada je u cilju sprečavanja velikih poremećaja i očuvanja životnog standarda stanovništva, ograničila cenu hleba od brašna T-500, a imajući u vidu to da je sadašnja cena korigovana u skladu sa tržišnim kretanjima, neće biti neophodna intervencija prodajom brašna iz robnih rezervi nakon 1. jula 2024. godine. To znači da će biti raspodeljena samo količina brašna neophodna za jedan mesec“, glasi objašnjenje koje prati prošle nedelje izmenjenu vladinu Uredbu o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna T-500.
Reći će neko, pa 5 dinara i nije neko veliko poskupljenje. Zaista, poskupljenje od pišljivih 9,26 odsto, u odnosu na ona na koje su nas navikli, i nije neko. Ni 10 posto!
Poskupljenje nije veliko znajući i tu činjenicu da za 5 dinara odavno više ništa ne može da se kupi. Ono, mogu šibice, ako kupujete na veliko, i grobljanske sveće, na sitno, bile zadušnice, one manje i tanje, toliko je komad.
Kad već bi pomenuto groblje, jedno od ključnih obećanja u prvoj predsedničkoj kampanji Tomislava Nikolića, ono „kada mi dođemo na vlast“, bilo je da će hleb biti 3 (tri) dinara. Po cenama, tim koji će biti na snazi od 1. jula, za te pare ne bi mogao da dobije ni najtanju krišku. Mada, ako niste raspikuće i kada lepo i s pažnjom dobrog domaćina isečete, tačno na 20 kriški… Eto nama hleba za 3 dinara!
Kao ono, kada šegrt ne sme da kaže pa bira reči kako majstoru da rekne da im pretanko seče hleb, nego podigne krišku i primakne u visini očiju i tiho prozbori: „Majstore, vidim te…“.
I na kraju, mada je već sada nepristojno dugačko, po onoj Čehovljevoj o pušci koja se u komadu pojavi u prvom činu, da mora da opali u završnom, reč dve o vezi fudbala i hleba. ‘Aj’ ovi naši manekeni na terenu, kako ih narod popularno zove, oni svoje (velike) pare dobijaju od nekog drugog, čak su i ti manekenski artikli, gaćke, majičke i štucne, od stranog sponzora, nadamo se, jedino su kopačke njihove. Ono, mi im, izvesno, plaćamo boravak, hotel i ‘ranu, ali i to uz želju da se, ako je moguće, što duže tamo zabave, u mrskoj nam Nemačkoj. Ama, Piksi, braćo…
Naš nadasve rečiti selektor, po podacima sajta Finance Football, a njima nije za ne verovati, za svoju apanažu od FSS, dakle od našijeh para, može da kupi, pajzi sad, 2.800.000, i slovima – dva miliona i osam stotina hiljada, vekni hleba, i to po novoj ceni, onoj od 1. jula! Ceo njegov Niš da se ‘rani hlebom nedeljama, ma i mesecima, jug je to. Dobro, neka mu, samo da pobedimo Dance… Da pobedimo i nazdravimo, da čaši vidimo dance.