Smederevska tvrđava – vek prvi – odabir mesta za prestonicu

27. oktobar 2024 – Najavljujući serijal „Šest vekova Smederevske tvrđave – u susret velikom jubileju“ bi napomenuto da će istorijat sigurno najčuvenijeg ovdašnjeg zdanja, koje se uostalom kao takvo nalazi i i u grbu grada, biti hronološki, po vekovima. Pa da krenemo.

Tu, u pomenutom grbu je i godina 1430, od koje startujemo, a ako ste se ikada zapitali zašto je ona, Tvrđava, podignuta baš u Smederevu – u narednim redovima pokušaćemo da damo odgovor.

Đurađ Branković, budući despot, rodio se 1377. u Prištini, pa se može reći da je bio prvi koji se odande u Smederevo doselio. Šala na stranu, u istorijskim spisima i narodnom predanju podjednako, neretko će biti spominjan kao Đurađ Smederevac, pa neka tako i ostane.

Iz loze je Brankovića, koji su poreklom iz Zahumlјa, a svoj uspon su ostvarili još u vreme kralјa Milutina. Sevastokrator Branko Mladenović, otuda prezime – Brankovići, koji je upravlјao oblašću oko Ohrida bio je rodonačelnik dinastije. Titulu je dobio od samog cara Stefana Dušana.

Svakako najpoznatiji naslednik Branka Mladenovića je bio Vuk Branković, otac despota Đurđa Brankovića. On pa, opet po narodnom predanju, i nije baš omiljeni lik, navodno je izdao, kao, on je krivac što se Kosovski boj završio kako se svršio. Naravno da nije bilo tako, učestvovao je u bici i komandovao desnim krilom vojske kneza Lazara, ali narodu nije protivrečiti. Kako bilo, on je nakon Kosovske bitke bio najugledniji srpski vlastelin, praktično je jedini od srpskih velmoža terao inat i suprotstavljao se Turcima, ali je kasnije, silom prilika, postao osmanski vazal. Mada, ostalo je zapisano i to da mu sultan nikada do kraja nije verovao. Vuk i Mara su imali trojicu sinova, Grgura (ili Gerasima), Đurđa i Lazara, a srednji sin, Đurađ Branković, ostvario je svakako najzavidniju karijeru i osvojio mesto u povesti.

Dok je Đurađ još bio mlađan Srbijom je vladao njegov ujak despot Stefan Lazarević. Đurađ ga je kasnije pratio u bici kod Angore j1402, a posle je, kako to već kod Srba biva, došlo do porodičnih razmirica, nije sve baš bilo jednostavno, ali da ne davimo čitaoca suvom istorijom. Uglavnom, pred kraj života despot Stefan je sazvao državni i crkveni sabor u Srebrnici kod Stragara i pozvao sve prisutne da Đurđa Brankovića prihvate za njegovog naslednika. E ovde, neko će reći – tek ovde, dolazimo do odgovora na pitanje otkud da Đurđa prestonicu podigne baš u Smederevu.

Jedna od legendi kaže da je Đurađ Branković usnio san u kome mu je rečeno da se novi grad mora nalaziti na reci. Dunav je, čini se, bio logičan izbor. Po drugoj, Jerina je, odnosno Irina krštenim imenom, od Kantakuzina, Đurđeva žena, o kojoj će još biti reči, poznata i kao Prokleta Jerina iz narodnih pesama, odlučila se da zida Smederevo baš tu gde je sazidano zato što se guske koje bi tu sletele više odatle nisu selile, a sa mesta koja je za gradnju birala Jerina – jesu.

Naravno, istorijske činjenice su mnogo prozaičnije od legendi. U Tati je Stefan Lazarević 1426. godine vodio pregovore sa ugarskim kralјem Žigmundom Luksemburškim, koji je Đurđa prihvatio za naslednika i despota, ali uz uslov da se Ugarima vrate Beograd i Golubac, Mačva i krajevi zapadno od Drine. Kada je umro despot Stefan Lazarević 1427. godine, despot je postao upravo Đurađ. Bez Beograda i Golupca, a i Kruševac su već bile zauzele Osmanlije, morao je da sazida novo sedište njegovog dvora. Gledao je da to bude što dalje od Turaka, a gde ćeš dalje od severne srpske granice, one dunavske, sa Ugarskom. A i ovo iz praktičnih razloga, da bi on sa porodicom lasno mogao preko Dunava, u vladalačko izbeglištvo, za nedajbože, ako ili, pošto je to već bilo gotovo izvesno, kada Turci nagrnu.

Gradnja je započela 1428, u velikoj žurbi i tajnosti, uz povećane napore zbog toga što nije bilo kamenoloma u blizini. baš s tom idejom – da se napravi dvor. Utvrđen i opasan vodom sa sviju strana, reklo bi se nešto u formi zamka, a to je ono što Smederevci i posetioci Tvrđave znaju kao Mali grad. S jedne strane ga je čuvao Dunav, s druge Jezava, a s treće je probijen šanac, kanal koji se napunio vodom. Po nekim istoričarima, čak nije bilo kapije ka budućem gradu, u dvor se ulazilo samo sa dunavske i jezavske strane. Kapija kroz koju se sada ulazi u Mali grad, po njima, nastala je kasnije, kada je bilo izvesno da će se graditi tvrđava u kojoj će biti smešteno naselje. Radovi na izgradnji su okončani 1430. godine, o čemu pouzdano svedoči monumentalni ktitorski natpis na Krstatoj kuli.

Gradnja Malog grada, dvora despotovog, u tome se vi slažu, bila je prva od pet faza gradnje Smederevske tvrđave. Za samo dve godine, kako bi rečeno, podignut je Mali grad sa pet kula, a u dvoru je bila i Magna audientia – velika sala za prijem ukrašena sa tri gotičke i jednom romaničkom biforom – prozorima isklesanim u kamenu, jedinstvenim primerom u izgradnji srednjovekovnih gradova u Srbiji. Ovi prozori i dan-danji zadivljuju svojom lepotom. Bila je tu, naravno i kuhinja,  prostorije za stražu, ali i biblioteka. Kuriozum je da je, po nekim zapisima, dvor imao i, pazi sad – toalet. U vreme kada se u najvećem broju dvorova u Evropi išlo „iza kuće“ ili je „ono“ iz noše iznosila posluga da frkne ko zna gde. Bilo je tu i kupatilo, prave treme, podignute na Jerinino traženje, ali o tome, o Jerini u nastavcima koji slede.

Foto/ilustracije: Regionalni zavod za zaštitu spomenika kulture Smederevo

Projekat „Šest vekova Smederevske tvrđave – u susret velikom jubileju“ sufinansiran je iz budžeta Grada Smedereva, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.