Izvor: rs.bloombergadria.com, 7. novembar 2024 – Srbija će imati pet postrojenja za preradu građevinskog otpada u pet regiona do kraja 2027. godine, najavljuje Mira Radenović Bojić, državna sekretarka Ministarstva za evropske integracije, u razgovoru za Bloomberg Adriju, a već naredne godine krenuće realizacija nabavki mobilnih drobilica za drobljenje i preradu građevinskog otpada u Novom Sadu, Nišu, Valjevu, Somboru, Smederevu, Inđiji i Kragujevcu.
„Srbija će u naredne dve i po godine dobiti jedan uređeni sistem upravljanja i tretiranja građevinskim otpadom. Postrojenja će biti u pirotskom i sremsko-mačvanskom regionu, Subotici, Užicu i Valjevu“, najavljuje Radenović Bojić i dodaje da je vrednost ovog projekata 7,5 miliona evra, od čega se 5,5 miliona evra finansira sredstvima Evropske unije.
„Ovi gradovi produkuju po nekim proračunima Ministarstva za zaštitu životne sredine između 24.000 i 52.000 tona otpada godišnje. Mi smo već krenuli u realizaciju, a na gradovima je da obezbede i opreme određenu infrastrukturu“, ističe ona.
Ukratko, ukoliko sve bude bilo po planu, šljunak, dotrajala drvna građa ili beton, umesto na divljoj deponiji pravo će u pogon za obradu, nakon čega će postati novi materijal za gradnju.
„Ideja je da se najveća količina tog otpada iskoristi. Procene su da je 75 odsto sadržaja građevinskog otpada zapravo iskop od zemlje, koji se nakon reciklaže može koristiti za prekrivku deponija ili atarske puteve, a da je oko 12 – 25 odsto građevinski materijal (šut, beton, pločice) i ostatak su drvo, metali“, ističe ona.
Kada je reč o betonu, kaže Radenović Bojić, nakon reciklaže on može da se koristi kao sirovina, u cementarama pre svega, mada i za putarsku industriju u asfaltnoj bazi.
„Evropa je svoje cementare ranije pripremila za prelazak na niskokarbonsku proizvodnju, pa koriste već neko vreme građevinski materijal koji je već korišćen za proizvodnju cementa“, kaže ona.
Foto/ilustracija: pixabay.com