SMEDEREVO, 29 decembar 2024 – Idući sve po redu, u ovom našem serijalu o šest vekova postojanja Smederevske tvrđave, stigosmo i do dvadesetog. A taj umalo da doaka drevnom zdanju. Svašta je pretrpelo, ali je ovo bilo najgore.
Prvo veliko postradanje Tvrđave stiglo je u Prvom svetskom ratu, kada je, prilikom prelaska Austrijanaca preko Dunava, stari grad bio bombardovan, čak i topovima kalibra 42 santimetra. Teško su oštećene neke kule i bedemi, a na obnovu se čekalo više od 20 godina. Naime, tek 1938. je Kraljevska vlada odobrila tadašnjih milion dinara za sanaciju štete na Tvrđavi. Velika zasluga za to pripada Milanu Jovanoviću-Stojimiroviću, koji je u Smederevo doveo i italijanskog arhitektu Violu, a ovaj je odmah skicirao plan obnove.
Kako su pisale tadašnje novine, „Vreme“ od 27. novembra 1938, u Tvrđavi je trebalo da se napravi „neka vrsta narodnog muzeja i stadiona“. Planirana su „sportska igrališta, nekoliko zgrada za prodaju cigareta i razglednica i mali restoran“. Sportsko igralište će, ipak, mnogo kasnije nići, dugo će tu biti, stariji Smederevci se sigurno sećaju fudbalskog igrališta Metalurga. Kasnije će tu biti i teniski tereni, pa će to sve biti srušeno, i fudbalski i teniski teren, da se, kao je tada govoreno, „očuva autentičnost“, e da bi, evo relativno odskora, „autentičnost“ opet poklekla, pa je u Tvrđavi, na užas arheologa, postavljena atletska staza.
Ipak, najveće postradanje je Tvrđavu, kako bi pomenuto snašlo tog nesrećnog 5. juna 1941. Mnogo je pričano i pisano, kako i šta se dogodilo tog datuma koji je Smederevo zavio u crno, među ostalim i na stranicama ovog portala, a za one koje ova materija zanima preporučujemo knjigu koju je povodom 80 godina od tragedije, izdao Muzej u Smederevu, izvrsno delo Miroslava P. Lazića. Mi ćemo o šteti koju je Tvrđava pretrpela, s obzirom da je epicentar eksplozije tu bio. Skladište municije i eksploziva, koje su Nemci baš tu namestili, umalo je bilo kobno po opstanak tada već 500 godina starog utvrđenja.
Od siline eksplozije gradu najbliži zid Tvrđave pomerio se za 5-6 metara, što je utvrđeno prilikom nedavnih iskopavanja, Varoška kapija je praktično nestala. Sa njom i kule koje su je činile, a i na svim ostalim, kao i bedemu ka gradu, nastala su oštećenja koja se i danas vide. S druge strane, da nije bilo Tvrđave i njene čvrstine, mnogi kažu, tog dana bi čitavog Smedereva nestalo, takva i tolika je bila ta eksplozija. Drvene zidine su spasile grad. Žrtve i materijalna šteta u gradu su bile ogromne, ali da Tvrđava nije učinila svoje tragedija bi bila neuporedivo veća.
Mnogi misle da je tada postradala i čuvena kula 11, ona nakrivljena, ali nije tako. Kula, koja se nadvija nad parkingom na kome su često autobusi školskih ekskurzija, takva je zbog savezničkog bombardovanja 1944. Tada je u zoni temelja pogođena avionskom bombom, neki kažu da ih je bilo i sve tri, i od tada je nakrivljena za oko 4 stepena, više od krivog tornja u Pizi, otkad su ga ispravljali. Proteklih nekoliko godina urađena su ispitivanja i obimna sanacija podzemnog dela, učvršćen je koliko se moglo temelj kule, a u skorijoj budućnosti bi, ako bude para od resornog ministarstva, ovo pitanje bi trebalo da bude u potpunosti rešeno.
I tako smo došli do radova na obnovi Tvrđave, koji traju već bezmalo 80 godina. Posle onog pomenutog izdvajanja za tu namenu 1938, prvi veći radovi na obnovi bili su 1948. sa ciljem da se sačuva ktitorski natpis na kuli 4 u okviru Malog grada. Učinjeno je to nakon što je Tvrđava stavljena pod zaštitu države kao kulturno-istorijski spomenik odlukom Odeljenja za zaštitu spomenika kulture pri Umetničkom muzeju u Beogradu pod brojem 881 od 8. oktobra 1946. Godine
Sledeći veći zahvat bio je deceniju kasnije, kada su izvedeni radovi na sanaciji i restauraciji priobalnog dela bedema. Ovaj će, na žalost, tek biti ugrožen izgradnjom Đerdapa, ali više nije bilo nazad, progres nije mogao da bude zaustavljen. Od 1977. do 1990. trajali su radovi na uređenju Malog grada, izvedena je delimična obnova kule Donžon, razorene kule 3, kao i Jerinine kule. Od tada Mali grad izgleda kakav je sada.
Posle dve decenije, 2012. godine, ponovo počinju obimnija istraživanja ali i obnavljanja, tada je na svetlo dan izašla i crkva u istočnom delu utvrđenja. Poslednjih nekoliko godina sve se intenziviralo, restaurirano je nekoliko kula i gotovo čitav Jezavski bedem, a trenutno su u toku istraživanja na potezu nekadašnje Varoške kapije.
U poslednjem nastavku serijala biće reči o tome šta Tvrđavu čeka, s akcentom na kandidaturu za ulazak na listu UNESCO.
Projekat „Šest vekova Smederevske tvrđave – u susret velikom jubileju“ sufinansiran je iz budžeta Grada Smedereva, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.