SMEDEREVO, 31. decembar 2024 – Serijal o šest vekova Smederevske tvrđave završavamo najskorijim događanjima, moglo bi se reći – pogledom u budućnost. Naime, namera je da se ovo drevno zadnje nađe na listi svetske baštine UNESCO-a i u tom poslu se prilično odmaklo.
U organizaciji Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Beograda i Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Smedereva u aprilu je javnosti ovdašnjoj predstavljena radna verzija nominacionog procesa Smederevska tvrđava od prestonog grada do svetske baštine, a povodom pokretanja procedure upisa na pomenutu listu UNESCO-a.
Smederevska tvrđava se od 2010. godine nalazi na preliminarnoj listi, a izradom nominacionog dosijea i druge prateće dokumentacije pokreće se procedura upisa na tu prestižnu, zvaničnog imena Lista svetske kulturne baštine.
Stručni tim, koji ima 12 članova iz četiri institucije iz Smedereva i Beograda, oformljen je u maju prošle godine i zadužen za izradu ovog nominacionog dosijea. Posao oko izrade i evaluacije ovog dokumenta bi trebalo da bude završen, kako se čulo na narečenom skupu, najkasnije do 31. januara 2025. godine. Sledeće je da, u saradnji sa Ministarstvom spoljnih poslova, bude podneta i zvanična prijava za upis na Listu svetske kulturne baštine.
Reč je o dugom i zahtevanom procesu, a nominacioni dokument sadrži poglavlja u kojima su navedene sve neophodne informacije o samom dobru, njegov opis, kriterijumi na osnovu kojih se kandiduje, sadašnje stanje, položaj, očuvanost, baš kao i deo koji se odnosi na upravljanje tim dobrom i njegovo korišćenje u budućnosti.
Inače, da i to kažemo, UNESCO okuplja 193 države, praktično sve zemlje koje priznaju Ujedinjene nacije, a lokalitete rangira po deset kriterijuma. Svaki unos mora da ispunjava najmanje jedan od njih, pri tome treba znati da su kriterijumi od 1. do 6. kulturni, a od 7. do 10. prirodni.
Za nastavak procesa, kako se u aprilu čulo, biće neophodna saradnja sa lokalnom samoupravom, ali i svim građanima, koji zajednički treba da doprinesu što boljem predstavljanju i korišćenju ovog kulturno-istorijskog spomenika.
„Ova proces u kome smo sada, znači objektivno sagledavanje vrednosti Tvrđave, svega onoga što je neophodno da dođe na tu listu, da prođe evaluaciju eksperata koji će procenjivati i ovo kako smo mi kao tim koji se bavi nominacionim dosijeom to odradili i prezentovali, ali i ono što će videti na terenu, kakav je odnos građana, lokalne zajednice, čitave države. Ako prepoznaju, bez obzira na sve probleme, postoji pored vrednosti i taj duh spremnosti i prepoznavanja vrednosti, siguran sam da će to na kraju rezultirati tim velikim ciljem“, rekao je tada Dejan Radovanović, direktor Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture Smederevo.
Ova prezentacija radne verzije nominacionog procesa povodom pokretanja procedure upisa Smederevske tvrđave na listu svetske baštine UNESCO-a ponukala nas je da pogledamo ko je/šta je sve na tim listama. Na njima je u ovom momentu 1.223 lokaliteta, od kojih je pet iz Srbije, a još 11 srpskih je “na čekanju”, nominovani su za upis.
Do sada su upisani Gamzigrad, odnosno Romulijana, Stari Ras sa Sopoćanima, Studenica, srednjovekovni spomenici na Kosovu, koji obuhvataju Pećku patrijaršiju, manastire Dečani i Gračanica i crkvu Bogorodice Ljeviške u Prizrenu, kao i stećci, s tim što su ti srednjovekovni nadgrobni spomenici transnacionalni upis, koji Srbija deli sa tri susedne zemlje.
Na listi za upis osim Smederevske tvrđave su i manastir Manasija, Caričin grad kod Leskovca, Granice Rimskog carstva – Dunavski Limes, Đavolja varoš, nacionalni parkovi Đerdap i Šar-planina, Tara sa kanjonom Drine, Specijalni rezervat prirode Deliblatska peščara, Bač sa okolinom, Rajačke pimnice, Drevne i iskonske bukove šume Karpata i drugih regiona Evrope, kao i, na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa, slava, kolo, pevanje uz gusle, grnčarija iz sela Zlakusa i – šljivovica.
Ovde treba napomenuti da se na Uneskovoj listi Pamćenje sveta, koja je skup dokumentarističke građe od velikog značaja za čovečanstvo, kao kandidati za upis nalaze i Miroslavljevo jevanđelje, Arhiva Nikole Tesle i telegram objave rata Austrougarske Srbiji.
Kada su lokaliteti u pitanju, da se uporedimo sa komšijama, Bosna i Hercegovina i Crna Gora na listi ih imaju po četiri, Makedonija dva, Slovenija pet, Rumunija i Mađarska po 9, a najviše ih imaju Hrvatska i Bugarska – po 10.
Od pomenutog broja od 1.223 lokaliteta na listama najviše ih je u Italiji, ukupno 59, neki od njih su Verona, istorijski centar Rima i palata Duomo u Veneciji, Francuska i Nemačka imaju po 52, a Španija 50.
Što se Srbije tiče, poslednji upis bio je 2017. godine, a svi do sada upisani su iz oblasti kulture. Dakle, tim koji je okupljen da kandiduje Smederevsku tvrđavu čeka veliki i, očigledno, obiman posao., ali treba se nadati da će biti završen na naše zadovoljstvo, da će se Tvrđava naći na mestu koje zaslužuje, da će i svet, odnosno UNESCO, to potvrditi.
Projekat „Šest vekova Smederevske tvrđave – u susret velikom jubileju“ sufinansiran je iz budžeta Grada Smedereva, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.