SMEDEREVO, 2. mart 2025 – I taman kad su Smederevci pomislili da se zaboravilo na projekat rafinerije kod njih – ‘oćeš đavola! Uvođenje američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije prolongirano je za 30 dana, ali ne znači da ih neće biti. Prvo se gradnje rafinerije u Smederevu setila resorna ministarka Vlade u ostavci Dubravka Đedović Handanović, a prošle sedmice i predsednik lično, pa smo tako u „Politici“ mogli da pročitamo njegovu izjavu: „Ako Kinezi nisu možda više zainteresovani, neka se ponudi ista opcija SAD ili nekoj drugoj zemlji”.
Ovoj izjavi ne treba tumačenje, no ipak… Dakle, ne moraju više to da budu ni brat Si i njegovi, mogu sad i uvoditelji sankcija. Ili ma ko drugi ko bi bio zainteresovan da nas gradnjom rafinerije obraduje, tačnije izvuče iz…
Smederevci se, verovatno, sećaju neslavnog kraja avanture sa firmom Komiko Oil, kada je i određena lokacija na kojoj bi i ova nova rafinerija trebalo da bude. Tadašnja Vlada Srbije, ona „žutih lopova“ na čelu sa Mirkom Cvetkovićem, a ministar rudarstva i energetike bio je Petar Škundrić iz SPS-a, proglasila je to za projekat od nacionalnog značaja, baš kako bi ovo zemljište, na kome se i sada planira rafinerija, moglo da bude privedeno toj nameni. Kako investitor, ni posle niza odlaganja, nije uplatio početnu obećanu sumu, ugovor sa Komiko Oilom je raskinut 2013. godine.
U međuvremenu, podsećamo, održan je i lokalni referendum, narod se izjašnjavao da li hoće rafineriju ili neće. Sada takva opcija nije ni u snovima, ni o mnogo važnijim pitanjima se ne odlučuje na referendumima, ne na lokalu nego u životu, kamoli o vazda dobrodošlim stranim investicijama. Mada, ruku na srce, i taj referendum, u avgustu 2010. nije bio baš nešto Smederevu na slavu, načisto je propao. O tome koliko su Smederevci bili zainteresovani da se izjašnjavaju o rafineriji dovoljno govori podatak da je na 78 biračkih mesta izašlo samo 11,64 odsto građana, ili u glavu njih 11.337. U biračke spiskove je tada bilo upisano 97.366, a da bi referendum uspeo na birališta je trebalo da ih izađe 48.684 ili polovina plus jedan birač.
Da zaboravimo šta je bilo, da se vratimo aktuelnim vremenima. Smederevci možda znaju, a možda i ne, da su neke predradnje urađene, u vezi sa rafinerijom ili ne, tek kapacitet ovdašnjeg skladišta nafte, onog pored Dunava, radovima koje je finansirala Direkcija za robne rezerve, uvećan je proteklih nekoliko godina na 100 hiljada tona. Lokalci se još uvek sećaju kako je to izgledalo pre četvrt veka, kada je skladište Jugopetrola u nekoliko navrata bombardovano. Sada bi, daleko bilo, još s rafinerijom, opasnost bila neuporediva.
No, da se ne bavimo najcrnjim scenarijom, dovoljno je samo podsetiti da su Kinezi kada su kupovali železaru obećali najsavremenije metode zaštite životne sredine. I, gle čuda, prilikom potpisivanja memoranduma sa pomenutom ministarkom Đedović Handanović predstavnici korporacije Čajna Enerdži Internešel Grup ponovili su, maltene u slovo, istu formulaciju. Dakle, nema brige… A i ako ne budu Kinezi, nema sumnje da ćemo i od nekih drugih čuti slično. Jok, nego će da kažu…
Foto/ilustracija: pixabay.com